Драга браћо и сестре,

Окупили смо се овде вечерас, на ову вечерњу молитву, у храму посвећеном једном од највећих српских светитеља, са осећањем и вером да су они сви са нама.  Овде је кнез Лазар српски, овде су мученици косовско-метохијски. Овде су свети ратници – Стратилати небески. Овде је Св. Стефан Дечански, заштитник овога светога храма. Стефан, нимало мање силни од сина му Душана. Овде је небеска Србија браћо и сестре, сабрана – овде је сам Христос, међу нама и са нама, јер Христос рече: „Где су двоје или троје сабрани у моје име, ту сам и ја са њима“. Радује се срце, моје, радује се душа моја, што смо се данас сабрали у овоме светоме храму, подигнутом од стране наших драгих отаца, браће и сестара, у славу Божију, у славу светога краља српског Стефана Дечанског. Ово дело је знак њихове љубави према својој вери и према свим оним лепотама, које су овде донели са собом, напустивши отаџбину и дошавши у нову отаџбину, далеко од матице, али само географски. Видимо и срцем и душом да је ова богомоља истинско сведочанство тога да су они везани свим својим бићем за своју отаџбину, а пре свега за оно што је украс српскога рода кроз векове - за своју Светосавску православну веру. Богу слава што се овде нађосмо загрљени у Христу Богу, што се нађосмо загрљени у Светосавској нам цркви, једној Мајци Цркви, коју је основао Св. Сава, а коју утемељише сви они који пођоше путем Светога Саве. Ево, данас, браћо и сестре, Богу слава, ми смо они који ходају путем Светога Саве. Један је Св. Сава, један Христос који нам га даде, једна Света нам Црква нераздељива, један Бог и Отац свију, један Српски народ, једна душа Српског народа. Не може човек да живи без душе, браћо и сестре, тако не може ни народ да живи без душе. Не може Српски народ да живи без своје Светосавске душе, без своје Светосавске вере, без свога крста.