У недељу 3. септембра црквена општина Успенија Пресвете Богородице на Златној Обали прославила је своју славу и престони празник. 
Након самог празника  Успенија, верници ове парохије окупили су се још једном у недељу 3. септембра на Свету Архијерејску Литургију коју је служио Његово Преосвештенство Епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске Г. Силуан, заједно са јерејима Ђорђем Петровићем и Николом Стефановим и протођаконом Петром Мракићем. Поред верујућег српског народа храм Успенија Пресвете Богородице испунили су и други православни верници, првенствено из руске и грчке Цркве, којима су се придружили и њихови свештеници.  Након Св Литургије уследила је свечана трпеза љубави и наступ фолклорне групе.
У панправославном торжественом окружењу Епископ Силуан се обратио верницима са јеванђељском поруком истичући посебно потребу за јачањем једниства, како на нашем унутрашњем плану, унутар наше Богомчуване Митрополије, тако и на међуправославном нивоу са свима верујућим православнима у Аустралији и Новом Зеланду.  
Епископ је истакао да ово наше време обилује искушењима којима можемо одолевати само ако смо јединствени у Христу, а онда природно, и једни са другима. Само ако будемо једно у Христу наш глас може да се чује у мору овосветских таласа који запљускују брод Цркве. Преосвећени Владика је нагласио важност тога да у сваком нашем брату и сестри најпре видимо лик Христов, и да наш међусобни однос увек буде јеванђељски.
Епископ Силуан нас је такође подсетио да су од најранијег времена Хришћани били суочавани са изазовима, а неретко су своју веру сведочили и мученичком крвљу. Али упркос изазовима, Хришћанска аксиома запамћена од времена Тертулијана била је и остаје да је крв мученика семе нових Хришћана. Због тога, искушења никада не смеју да нас уплаше и обесхрабре. Хришћанска мисија је иста за сва времена, а то је да сведочимо благу вест Христову, понајпре својим животом. 
Овај дан је уједно био и права прилика да са браћом и сестрама из руске и грчке Цркве посведочимо и још више учврстимо Хришћанско јединство.
Текст: Г. Ведран Гагић