Чланови шестог састали су се у просторијама Грчке Православне архиепископије за Аустралију, у Редферну, Сиднеј, у уторак 08. децембра 2016. године, под преседништвом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа за Аустралију Г. Стилијаноса.
Још једном овај сабор је пружио прилику Православним јерарсима да препознају и ојачају њихово јединство у Православној Вери.
Присутни су били: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Стилијанос (Васељенска Патријаршија), Његово Високопреосвештенство Архиепископ Павле (Антиохијска Црква), Његово Преосвештенство Епископ Георгије (Руска Црква), Његово Преосвештенство Епископ Силуан (Српска Црква), Његово Преосвештенство Епископ Михаил (Румунска Црква), Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохиос (Васељенска Патријаршија), Његово Преосвештенство Епископ Језекиљ (Викарни епископ), Његово Преосвештенство Епископ Серафим (Викарни епископ), Његово Преосвештенство Епископ Никандрос (Викарни епископ) и Његово Преосвештенство Епископ Јаковос (Викарни епископ).
На почетку отварања Његово Високопреосвештенство Г. Стилијанос је у име Васељенског Патријарха, Његове Светости Г.Г. Вартоломеја пожелео добродошлицу свим јерарсима. Такође је пожелео добродошлицу његовом Преосвештенству епископу Силуану из Српске Православне Цркве, који присуствује Сабору по први пут и честитао му на недавном избору за Епископа.
Следећи даље, Архиепуископ Стилијанос је честитао Његовој Светости Патријарху Вартоломеју двадесетпетогодишњицу од одабира за Архиепископа Константинопоља и Васељенског Патријарха.
Шта више, Архиепископ Стилијанос је похвалио рад Сабора на Криту.
Јерарси су имали прилику да поделе заједничке бриге и предности искуства браће Епископа.
У светлу дискусије, разговарало се о следећим питањима;
1. Сакралност брака; Хришћани схватају брак као Свету Тајну Цркве, између човека и жене - уз изузеће других – Повлачећи пар ближе једно другом, Богу и Његовом Вечном Царству. У том контекту је примећено да би мењање самог чина брака имало деструктивне последице по институцију брака и на породицу уопште. Још једном је значај заједничког делања – гласа – по овом питању, заједно са другима стављено у први план.
2.Програм „Сигурне школе": Сабор Епископа је забележио да иако програм „Сигурних школа" који се уводи у Аустралију се презентује као иницијатива против злостављања или дескриминације, ипак, као што је Сабор подвукао програм се примарно тиче излагањем деце и младих тинејџера материјалу који се тиче полне флуидности противно учењу Светог Писма и Православне Цркве. Из овог разлога, Сабор је осудио овај програм сматрајући га инструментом индоктринације у чијем процесу родитељима се одузима право на сексуално образовање своје деце.
3. Каноничност: Одлучено је да се направи списак свих неканонских „Православних" јерархија и клира у Аустралији и Новом Зеланду и да се објави на Вебсајту Сабора.
4. Капелани за Универзитете: У светлу прозелитизма који се одвија на Универзитетима против Православне омладине, донета је одлука да се по овом питању обрати Националном Савету Светских Цркава Аустралије и подручним Државним Саветима да се прекине са таквом праксом од стране других Хришћанских деноминација. У светлу овога, истакнут је значај оснивања Православног капеланства за Униерзитете.
5.Извештај Православног Хришћанског Болничког Капеланства: Са уважавањем је примљен извештај координатора г. Данијела Белиса. Овај програм координира посете клира и обучава свештенике свих Православних Цркава за пружање пастирске неге/бриге различитим болницама у Викторији. Предложено је да овај Капелански програм буде проширен и у другим државама Аустралије.
Сабор се још једном подсетио и помолио за сигуран повратак двојице киднапованих Јерараха у Сирији, Грчког Православног Митрополита Павла Јазигија (брата његовог Блаженства Патријарха Јована X антиохијског) и сиријског Православног Архиепископа Јована Ибрахима. Сабор је изразио забринутост због неприлика Православних Хришћанских верника у Сирији и за све људе на Блиском Истоку.
Шта више, сабор је осудио насиље и крвопролиће које се дешава у свету у име религије. Потврђена је важност подсећања верника да религија, не треба да дели народе, већ да их уједињује барем по фундаменталним питањима људских права, социјалне правде и мирне ко-егзистенције. Важност неговања поштовања према свима без обзира на расу, пол, језик и религију је наглашена.