Светли празник Преображења Господа нашег Исуса Христа, ове године и последњи пут као Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске, Његово Преосвештенство Г. Иринеј је провео у парохији Светог Саве у сиднејском Флемингтону. Новоизабраном Епископу Источно-америчком су саслуживали парох Саша Чолић и секретар Митрополије ђакон Александар Ивановић а појали су професор Слободан Живковић и новоосновани флемингтонски хор.

Иако је био радни дан, неколико десетина верних је било ту за свога вољеног духовног оца да поделе по последњи пут своје молитве и славослове Господу, своја осећања, успомене и наде.

Као и увек, Владика је заносном беседом поучио сабране о смислу празника, његовом богатом догматском садржају као и лепоти његовог литургијског израза. На послетку дуго ће остати у мислима присутних његове речи о егзистенцијалном значају Преображења Христовог као ванвременог догађаја који нас, Христове заједничаре, чини учесницима нове стварности, очекиваног догађаја Царства Небеског већ видљивог у својој икони, догађају Цркве Христове у историји.

Током службе, Владика Иринеј је свог некадашњег ђакона и секретара, сада флемингтонског пароха протонамесника Сашу одликовао протојерејским чином, а по окончаној Литургији и традиционалном освећењу грожђа, и професора Живковића орденом Светог Деспота Стефана. Владика је тако испунио одлуку Светог Архијерејског Синода који је на његов и предлог надлежног пароха наградио проф. Живковића. Како је Владика рекао, овај орден је сведочанство да наша Црква као целина види и поштује љубав и приврженост људи који као Слободан имају и желе нешто изванредно да дарују мајци Цркви као чисто уздарје за све изузетне таленте које им је Творац доделио. С тога је ово одликовање сразмерно професоровој делатној љубави, подршка у његовом трудољубљу и истицање његовог светлог примера осталим људима од културе и образовања, како у нашој малој заједници у Аустралији, тако и у васколиком Српству. Награђени су се срдачно захвалили Владици на додељеним признањима схватајући их као велику одговорност и обавезу још преданијег рада на заједничком делу савршенога Богочовека Христа и несавршенога али Бога и обожења жељнога човека.

Владика је заблагодарио вернима на њиховој љубави замоливши истовремено разумевање и опроштај због сопствене људске слабости којом је могао понеког у протеклих десет година заједничког живота оставити у недоумици о својој архипастирској бризи. На послетку, својим очинским сузама запечатио је у свима присутнима нераскидиву везу којој даљина и физичко одсуство неће моћи наудити. У име црквене општине, Владици се за његово десетогодишње очинско неуморно бдење захвалио о. Саша сведочећи из прве руке о мукотрпном путу који је Владика имао за то време прећи остварујући циљеве који ће дуго бити од пресудне важности за Српску Православну Цркву на Петом континенту. У протеклој деценији је постигнуто уставно јединство двају епархија, њихов заједнички статус подигнут је на ниво митрополије, извршено је критично потребно подмлађивање и интелектуално унапређење свештеничког кадра, и најбитније: процветао је богословско – светотајински доживљај цркве који је надрастао њен доминантно етноцентрични карактер условљен стравичним српским страдањима кроз који смо прошли деведесетих година прошлог века. На послетку, препоручујући своје парохијане Владикиним молитвама и у његовој новој Епархији, о. Саша га је позвао да, уз благослов новог Архијереја Г. Силуана узме учешћа у освећењу фресака и иконостаса у најстаријој српској цркви у Аустралији.

За трпезом у парохијском дому још једном смо сви били окрепљени укусним плодовима мајчинске неуморности чланица Кола дичних српских сестара Мајка Југовића. Црквени одбор је руком председника Драгослава Томића, уручио Владици скроман поклон за сећање на све дивне светковине прослављене у породичном расположењу нашег светосавског дома, после чега су се још дуго верници понаособ поздрављали и опраштали са својим Владиком.

На крају, остала је љубав пред којом ће свака даљина бити безначајна, и вера и нада да ће наш Владика Иринеј наћи и међу својом новом верном децом многе који ће у њему познати свог духовног оца.

о. С.Ч.

Share/Save/Bookmark