У суботу и недељу, 10. и 11. фебруара текуће године у сиднејској луци Дарлинг харбуру одржан је шести по реду Српски фестивал. Српски фестивал, како то многи кажу, у „срцу Сиднеја“, организује наша Српска Православна омладина „SOYA“, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландскогГ. Силуана. Тешко је рећи да ли је овогодишњи фестивал најуспешније изведен до сада. Било како било, најбитније је истаћи да је омладинска организација „SOYA“, окупивши мноштво волонтера, организовала овогодишњи фестивал беспрекорно и до крајњих детаља.
Фестивал традиционално отвара Епископ Митрополије АНЗ другог дана фестивала. Ове године Епископ Г. Силуан је у недељу, 11. фебруара, свечано отворио фестивал. Отварању фестивала су присуствовали; драги гост, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, Његова Екселенција генерални конзул Р. Србије у Аустралији г. Бранко Радошевић,Његова Екселенција конзул г. Бранислав Грбић, Државни посланик за округ Ливерпул господин г.Пол Линч, председник омладинске организације „SOYA“г. Илија Пераћ и протођакон г. Петар Мракић.
У уводној беседи свечаног дела Фестивала Државни посланик г. Пол Линч је рекао да је ово српско славље уједно и велико аустралијско славље. Он је рекао да је ‘наша прича’, традиционална аустралијска прича некога ко је дошао овде, а није заборавио своје наслеђе и порекло, нагласивши да је то је уједно и суштина савремене Аустралије. Надаље, он је истакао да управо због заједнице као што је наша, Аустралија наставља да буде угодно место за живот.
Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан је најпре прогласио фестивал отвореним поздрављајући све приутне и захваљујући се на великом присуству. У свом говору Епископје подсетио да Аустралија прихвата културне разлике и да ми не треба да заборављамо своје наслеђе, већ да наставимо да негујемо и прослављамо своју културу и чувамо свој језик, међутим Епископ је позвао да пре свега радимо на очувању своје Вере Православне. Епископ је подсетио присутне да нас је иста та Вера кроз историју одржавала у немогућим условима, те да ће нам исто тако и данас помоћи да опстанемо као Православни Срби и да сачувамо своје породице, а затим и нацију. На крају Еп. је похвалио организацију фестивала и захвалио се руководсзву омладинске организације, волонтерима, гостима и свима који су дошли да се упознају са нашом културом и да увеличају нашу радост.
Иако овај Фестивал у својој основи није фолклорна смотра, током дводневног скупа на великој бини смењивале су се фолклорне групе из Сиднеја, Дапта, Квинсленда, Аделајда и Мелбурна. Публици су се представили и фоклклораши КУД-a „Ризница“ из Крaљева, који су тренутно на турнеји по Аустралији.
Поред већ уобичајених штандова препуним уметничким предметима, овај Фестивал је понудио и неке новитете. Наиме, занимљиво је било посетити штанд Аустралијско-српског археолошког пројекта „Глац“ и попричати са професором историје Аланом Дерном и Јеленом Шаровић студенткињом Универзитета у Сиднеју.
У музичког делу програма виђен је разнолик и богат програм, рекло би се, разноврснији него ранијих година. Нат и Тат виолинкси дуо, Црни воз, Марсала су само од неких локалних музичких бендова који су наступали. Прелепо је било видети и послушати дечији бенд „Наслеђе“, као и најмлађи састав-симпатичну дружину под именом „Мала Школа Рокенрола.“ Ни врело суботње поподне није омело ову групу малишана да из свег гласа певају „Кад си срећан лупи длан о длан“ и остале дечије песмице, уз громогласну подршку сиднејске публике. Стекао се утисак, да је ова изведба малих певача, макар на тренутак, вратила сиднејску публику у њихово детињство и подсетила их на нека друга времена. Изведбе поменутих дечијих група, су право освежење и показују да је наша заједница итекако активна и да би напросто била штета да локално стваралаштво не добије шансу да буде виђено.
Јединствена карактеристика ове српске феште је чињеница да је апсолутно све организовано од стране омладине-волонтeра, који сваког фебруара уложе своје лично време у овај дводневни скуп. Добровољни труд у орагнизацији свакако није празна флоскула. Слоган овогодишње манифестације је био цитат Вука Караџића „Ако свако уради онолико колико је способан, неће народ пропасти“. Овај слоган најбоље описује атмосферу која влада око организације фестивала. Наиме, из године у годину расте број волонтера, који својим добровољним радом успевају, не само да успешно одрже, већ и да подигну организаију на већи ниво и да самим тим Аустралијској јавности у што бољем светлу представе све компоненте које чине наше Православно, Српско биће.
