После једногласне одлуке судског већа, 07. марта 2017. године, према којој је Апелациони суд Новог Јужног Велса потврдио пресуду Врховног суда НЈВ из 2015. године у односу на Манастир Светог Саве код Канбере, овај манастир се вратио на духовно старање и управу Српске Православне Цркве, Митрополије аустралијско новозеландске. 
Прослава Васкршњег Понедељка у манастиру Светог Саве Нови Каленић је била најречитији показатељ и сигнал да је Српском народу доста подела и да је време да заживи слога и јединство тако потребно за опстанак нашег народа на Петом континенту, уморног од непрекидних раздора. Потоци људи су пристизали на Свету Архијерејску Литургију. Стари и млади, сви су Васкршњом силом Христовом по законитости духовног магнетизма, сви једнодушно и у савршеном реду и поретку испунили највећи храм наше Цркве на Петом континенту, молећи се за добро и спас рода Светосавског. Иако није било довољно времена да се објави народу о овом Васкршњем молитвеном Сабору, по неким проценама било је присутно и до двехиљаде људи.  Од тада је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан заједно са својим сарадницима, ЕУО-ом и верним народом, приступио организацији духовне и материјалне обнове Новог Каленића, који полако постаје један од сјајних драгуља у духовној круни Светосавске нам цркве у Аустралији. Како је више пута наглашено, жеља Епископа, као и свих Срба Аустралије, јесте да сав труд око обнове Светиње буде награђен тиме да, у пуном сјају и историјској вредности, остане на радост и употребу будућим покољењима Српског народа, који ће се дичити чињеницом да су им њихови преци овај Манастир оставили као истински путоказ вере и традиције старог краја, Српских земаља из којих потичу, које воле и на које су врло поносни. 
Више пута посећујући Манастир, а однедавно и боравећи у њему, Владика Силуан, са двојицом координисаних сарадника на обнови овог Манастира, архимандритом Петром (Архијерејским замеником и настојатељем Манастира) и протојерејом-ставрофором Ђуром Ђурђевићем (старешином Саборног храма Светог Георгија у Кабрамати), обилазио манастирско имање и објекте на њему, планирајући шта и како треба да се уради на духовном и материјалном плану обнове. Прота Ђура, који је организатор радова, и мајстора који су се на позив Српске Цркве одазвали,  дао је немерљив допринос организацији Васкршњег Сабора, као и  свему што се у последњих шест месеци радило. Посебно је значајно то да се у јеку радова у Новом Каленићу одржао Црквени сабор Митрополије у периоду од 08. до 10. септембра, а за сложену организацију пратећих садржаја био је задужен прота Ђура са својим сарадницима. За организацију Богослужбеног поретка, у току Сабора, био је задужен архимандрит Петар. 
Неопходно је рећи да су у међувремену, и поред финансијских потешкоћа, поправљене и окречене просторије Епископске резиденције и монашког комплекса, а што су урадили вредни радници, чланови боћарског клуба који се у Манастиру окупљају. Они су свој труд принели као своју жртву и поклон Манастиру, уз обећање да ће и даље помагати обнову Светиње. Између осталог они су и освежили и извршили неопходне поправке у манастирској „малој сали“. У овој просторији се годинама, осим састанака и ручкова, окупља и српска омладина на Светосавском дечјем кампу, о којем постоје сведочанства и прелепе успомене још од блажене успомене Епископа Петра, чије тело почива у крипти манастирског храма.
Најкомплексинији и најскупљи радови у Светосавској обитељи Новокаленићкој извршени су у манастирском храму Светог Саве. Пошто је манастирски храм на више места прокишњаво, тако да се вода сливала низ зидове, а у исто време угрожавала и гроб Владике Петра, приоритет је била поправка крова како би се спречило даље руинирање гипсаних плоча и зидова, али и мермерних плоча на поду. Након проведених испитивања нађена су места на којима је кров пропуштао воду, после чега су извршени радови санације, а након тога се могло приступити унутрашњим радовима. Ови радови су подразумевали замену неколико гипсаних плоча на своду храма, као и комплетну реконструкцију свода куполе, који је, због трулежи, претио да се обруши. После реконструктивних радова на своду, храм је окречен и освежен новом бојом, док је мермерни под детаљно очишћен и исполиран. 
Све радове, из личних средстава донирали су они који су их и извели. Уз вредног организатора, проту Ђуру, месецима су се низали сати и сати тешких радова; Постављања скела, санације крова, замене гипсаних плоча, кречења и темељног чишћења храма. Посебну захвалност дугујемо брату Ратку Милићевићу из Канбере који је све скеле, машине и велики део радне снаге донирао из личних средстава. Захвални смо исто тако Г. Ђури Зекановићу из Сиднеја, који је плаћао своје раднике, као и његову сабраћу који су му помагали: Дарију Моцоњи, Љубомиру Стојановићу, Миодрагу Тошановићу, Љубиши Малиновићу, Милошу Зекановићу. Захвални смо и другим и његовим радницима на санацији сводова и других места унутар храма у припреми за фарбање Храма. Захвални смо Г. Мирку Штековићу и Раденку Јовановићу и њиховим радницима: Дејану Стјепановићу, Дејану Саздановићу те Мићи Пекићу, Горану Богојевићу, Братиславу Давидовићу, Тихомиру Миловановићу, Леки Ратковићу, Радомиру Милорадовићу, Влади Вранићу, Стојану Штековићу, Бранку Штековићу, Сретку Новаковићу, Илији Груји, Миодрагу Ковачевићу, Денију Поповићу, Миленку Скендерији,   за приложени материјал и сав рад око фарбања храма. Захвални смо, Г. Стевану Филиповићу, Душану Зецу, Војину Зецу, Драгану Перишићу, Станиши Николићу, Бранку Јевтовићу, Илији Батару, Ђорђу Золотићу и Момчилу Граовцу за изведене радове фарбања резиденције и мале сале. Благодарни смо и Г. Влади Маричићу, Месару из Сиднеја за помоћ око хране. Благодарни смо свима за сав труд и љубав указану према Светињи.
Да би нам било јасније колики је труд и жртва уложена у обнову Светиње, довољно је споменути да су досадашњи радови у Манастиру по неким проценама вредни више стотина хиљада долара.
Манастир Светог Саве се опрема и у Богослужбеном смислу. Верни народ поново поклања светињи Богослужбене сасуде, иконе и књиге, које су потребне Светињи. Овде морамо напоменути да дугујемо захвалност и свима онима који су учествовали, не само у опремању манастирског храма, него и у уређењу и одржавању објеката и манастирске порте. Пре свега, захвалност дугујемо свештенослужитељу манастира протојереју-ставрофору Јакову Јовићу и протиници Борки, сестри Гордани Иванчевић и њеном супругу Драгомиру, сестри Ради Миљуш, брату Славку Аранђеловићу (популарном Баји), Луки Аранђеловићу, Теодору и Ружици Божић, Џону Палавестри и породици, Слободану Зецу, Илији Веселиновићу, Моми Граховцу.
Захвалност за трудољубље свакако да припада Савезу Кола Српских сестара на челу са председницом сестром Милицом Козлином као и брату Петру Козлини епархијском благајнику који помажу Светињи континуирано у њиховим могућностима. 
Када су сви грађевински радови завршени требало је све то очистити чега се прихватио брат Милорад-Миле-Рајић, са супругом Оливером, сином Николом, сетром Маром Јелић. Они су о своме трошку све то урадили: чешћење и полирање манастирске цркве као и уређење стаза и зидова око манастира, који су просто поцрнели и све од влаге позеленели. У овом послу им је много помогао Јован Батар који је дао свој прилог у материјалу, као и једну велику цистерну воде за прање, као дар власника Јованове компаније, где је он запослен као менаџер. У питању је компанија по имену „Капело“ чији је власник истоимени г. Капело.
Свима горе наведеним, а нека опросте они ако смо некога изоставили, што ни у коме случају није намерно, хвала.  Захваљујемо се и свим знаним и незнаним добротворима који су приложи свој труд овој светињи под небеском заштитом Светог Саве, који се, у Царству Небеском радује сваком напретку Српског рода.
Позивамо сву нашу браћу и сестре, без изузетка, који хоће да помогну манастиру Каленићу да се јаве Игуману Свете Обитељи или Проти Ђури који координирају радовима јер посла има још много и за све.
У овако лепо сређеном манастиру, укључујући манастирски храм и остала пратећа здања, ако Бог да у јануару месецу 2018. године у периоду од 21 - 26 одржаће се дечији камп. О овоме ћемо благовремено обавестити нашу светосавску децу и родитеље. У наставку дечијег кампа у дане 26 - 27 - 28. јануара, свакако уз централни део прославе нашег Родоначелника и Заштитиника Светог нам манастира  Каленића, одржаће се Светосавки Омладински Фестивал. 
Овом приликом позивамо на првом месту нашу децу која играју у својим фолклорима, а онда и верни богољубиви Српски народ да се нађемо тих дана у молитвеном заједничарству како у нашој Светињи Светог Саве у Илајну тако и у обновљеној нам Светињи Светог Саве Новом Каленићу - два бисера љубави наших предака према нашем вечном Првојерарху Светом Сави, а и свим покољењима нашег народа на Петом континенту.
Окупимо се молитвено на челу са нашим, предводником верних Срба у Земљи Аустралији, Преосвећеним Владиком Силуаном, на Светим Архијерејским Литургијама, најпре у Каленићу 27, а затим и 28. јануара 2018. године у манастиру Светог Саве у Илајну да прославимо нашег Небеског Заштитника.
Нека би ова обнова била у славу Бога, а на добро свим Србима широм Петог континента. Да обновом Светиње, Светиња нас све обнови!
Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози!
МИТРОПОЛИЈА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА
Share/Save/Bookmark