Прво, а надамо се  и традиционално, пливање за Богојављенски крст  одржано је  у Мелбурну у организацији Црквене општине Св. Тројица из Брансвика, а са благословом Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске Г. Силуана.  Српска омладина у Мелбурну имала је прилику да први пут заплива за Часни крст, а тиме је показала широј заједници српску веру, традицију и културу коју поносно носимо.

Пливање је одржано у луци Порт Мелбурн, где се Богојављенско пливање одржава и у организацији Грчке Православне Цркве, а локација је изабрана симболично, имајући у виду да су се многи мигранти искрцали пре много година баш на овом месту, и ту први пут крочили на Аустралијски континент. Дошли су Срби из свих крајева вољене отаџбине, спремни да закораче у ново поглавље свога живота са надом у бољу будућност, носећи у скромним коферима икону своје крсне славе, одлучни да никад не забораве одакле потичу, али  и да своју веру и своје крсно име пренесу на будуће нараштаје.

И ето, много година касније, пливају генерације рођене и одрасле у Аустралији на истом том месту за Крст Господњи. Пливају млади Срби у немирном аустралијском океану, али пливају за мир који носи вера у Господа Исуса Христа који се на овај дан крстио у реци Јордану. Освећује се и океан, као и Јордан пре много година силаском Светога Духа, који дише где хоће и који је увек на оном месту где су се сабрали око Њега они који веру носе у својим срцима.

Пре самог пливања одслужен је чин Великог освећења воде од стране свештеника Петра Дамњановића и Срећка Живановића, а затим је Литија кренула до плаже одакле је ускоро уследило пливање за Часни Крст.  За Крст су прво пливали најмлађи посетиоци, како би се наша дечица још од малих ногу учила лепоти вере Православне, а први је до Часног Крста стигао Алекс Вард, који је заједни са оцем и сестром учествовао и у пливању у старијој категорији.  У пливању је, на велику радост присутних, учествовало 30 пливача, а након велике борбе до Крста је први допливао Никола Јошевски, члан Црквеног одбора у Црквеној општини Св. Тројица у Брансвику.

У наставку вечери, отац Срећко је поздравио све присутне, истичући велику радост, не само због броја учесника, него и због великог броја народа који се окупио те вечери, надајући се да ће од ове године пливање за Богојављенски крст постати традиционалан догађај који ће окупљати све већи број чланова српске  заједнице у Мелбурну. Отац Срећко је поздравио победника овогодишњег пливања, истичући да је овај Крст само још једна потврда живота Николе и његове породице који редовно учествују у литургијском животу и сведоче истинску веру Христову окружењу у којем живе. Победник пливања добио је на поклон дрвени Часни крст, који је посебно израђен за ову прилику,  а свим учесницима подељене су иконе као симболичан поклон и успомена на прво Богојављенско пливање.

У наставку вечери сви присутни су могли да уживају у познатим звуцима српске музике, у послужењу и дружењу  које је трајало до касних вечерњих часова.  И заиста, једно предивно вече у којем човек и природа заједно прославише свога Творца, који нам се и на овај дан јавио, као и пре две хиљаде године , и подсетио нас да је једини пут нашег Спасења пут Крста Господњег и пут љубави, а то је управо оно што смо сви те вечери и посведочили.

Вихориле су се у близини српска и аустралијска застава подсећајући све нас да поштујемо земљу у којој живимо, али и да никад не заборавимо на ону из које потичемо, јер бар толико дугујемо својим прецима, својој Мајци Србији и вери Православној која побуђује оно најлепше у нама. Бог се јави! Ваистину се јави!

 Фото: Studio Vuks Photography