Слава Кола Сестара у Дапту (Волонгонг)

Свети апостол нас подсећа да је вера без добрих дела“мртва”. И заиста, шта боље сведочи нашу веру у Бога и љубав према Цркви Његовој од посвећености, преданостии пожртвованости у делатном служењу Богу и Цркви.Таква истинска и делатна љубав, вера на делу, огледа се понајвише у настојању да изграђујемо и унапређујемо нашу локалну парохијуску заједницу, и у духовном и у материјалном погледу, а да уз све то не заборавимо традиционално хришћанско гостопримство и потребе других.

Пример управо такве вере и љубави је парохија Св. Јована Крститеља на челу са својим дугогодишњим пастирем о. Љупком Чубриловићем. Хвала Богу, има и других примерних парохија али овом приликом ћемо истаћи управо ову парохију која је прошле недеље, 15. окробра 2017. године била домаћин своме Епископу и бројним гостима поводом славе парохијског Кола Сестара.

За дивљење је, и сваку похвалу, шта су све постигли, као пчеле вредни парохијани Дапто парохије за 50-ак година постојања. Иако је цело имање беспрекорно уређено и изграђени сви објекти, ипак кад год неко поново дође - има нешто ново да види. Ту је прелепи храм, завршен, уредан и опремљен, две црквене сале са опремљеном кухињом и пивницом, парохијска кућа, школске просторије, оставе и магацини, печењара, уређен парк за пикнике, дечији забавни парк, паркиралиште за 100-ак и више аута, чак и артерски бунар, иако има и градски водовод. И, нема застајања, aкције се нижу, не престају. На реду је фрескописање унутрашњих зидова храма. И као да им није доста свога посла, кога су имали напретек, ин“преко главе”, сад су решени да и манастирски скит у Талонгу уређују почевши од прилазног пута. Заиста, вредно хвале и спомена.

Као што је већ речено, има у срцима ових дивних људи места и за друге и њихове потребе. Пре двадесетак година, када су током рата у Отаџбини кренуле реке прогнаних са кућних огњишта и ојађени тражили где да свију ново породично гнездо, потуцајући се узалудно “од немила до недрага”, О. Љупко и његово парохијани прискочили су у помоћ региструјући се код надлежних државних усељеничких власти да могу доводити избеглице. Дочекивали су десетине бескућника, налазили им смештај, обезбеђујући им основне потрепштине и сваку другу помоћ. Такође, годинама су новчано помагали и ратну сирочад у Репиблици Српској. Уз све то није недостало гостољубља за домаће аустралијске “госте” приликом разних окупљања на богослужења, славе, прославе и забаве, и то увек са осмехом и одушевљењем, искрено се радујући сваком госту.

Тако је било и у овај прелепи Божји дан на слави Кола сестара. Утисак је да је овогодишња слава сестара некако била свечанија и посећенија од претходних. Вероватно је разлог за то у чињеници да је ове године домаћица славе била лично протиница Дрина, па су се сјатили сви, њена породица, сестре, парохијани и пријатељи да је подрже и захвале јој за сав дугогодишњи рад и сву доброту и љубав којима их је обасипала ова изузетно блага, драга, и увек насмејана жена. Као што о. Љупко марљиво ради и изгара за духовну и материјалну добробит парохије, исто тако и толико га у стопу прати његова протиница која као матица своје пчеле окупља сестре из Кола сестара. Оне су некако као душа целе парохије а немерљив је њихов удео у свему изграђеном на имању. 

Његово Преосвештенство Епископ Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију и славски обред уз саслужење локалног пароха, о. Љупка и два гостујућа свештеника, о. Илије из Канбере и о. Миодрага, из Сиднеја, и громогласног протођакона о. Петра Мракића. У олатру су прислуживали Дражен Кошпенда и Петар Ињац, док је чтец  Петар Рајић и прислуживао у олтару и појао. 

Владика Силуан, иако врло млад, на раменима носи главу мудрога „старца“ и у себи сабира вековна знања и предања светих Отаца. За ових годину дана од како је примио свету дужност да нама у Аустралији буде духовни отац и првопастир показао је изузетно смирење, мудрост и разборитост, самопрегоран рад и изнад свега одговорност и љубав за поверено му стадо. Владика никада не пропушта да све помене, свакога похвали и свима захвали, а то је тако ретка одлика коју поседују само препуни љубави свети Божји људи. Током свете Литургије владика је говорио на јеванђелску тему, какав треба да је наш однос према Богу и према људима, а на крају Литургије је честитајући славу слављеницима говорио о доприносу сестара, чланица Кола сестара и у овој парохији а и широм наше Митрополије.  и свете Цркве Православне. 

Након молитве и духовне хране у храму, настављено је слављење у црквеној сали уз телесно окрепљење, пригодан програм, поздравне говоре и здравице, и наравно, народно весеље. 

Отац Љупко је, као и увек, емотивно и са пуно љубави свима захвалио на посети и бираним речима поздравио Епископа, свештенство, слављенице, парохијане и све госте, и у свом говору дотакао се историје парохије, прошлих дана и претходних генерација, и распламсавао срца присутних за будуће подухвате, нова прегнућа и већа достигнућа.

У име свих сестара и парохијана председница Кола, сестра Савка одликована је Архијерејском Граматом за досадашњи уложени труд и велику помоћ у животу, раду и развитку парохије и црквене општине.

Осим раније побројаних квалитета парохијана из Дапта, имају још један изузетан дар Божји, а то је да су увек сложни и радосни. По томе је лако познати ко је истински православни хришћанин, јер је наша вера, вера оних који славе Васкрсење Христово и победу живота над смрћу и радости над тугом. 

На крају, мора да се похвале организатори и слављеници јер је цео дан протекао у савршеном реду и весељу. “Све је свето и честито било, и миломе Богу приступачно...” како би рекао народни песник.

Они који су тога дана били присутни свакако ће желети да поново дођу, а онима који још нису били у Дапту, топло се препоручује да дођу, виде, освеже дух, напоје душу и загреју срца, да пробуде у себи снагу и вољу да се и сами, свако у својој парохији дохвате посла и радују са својом заједницом сваком новом подухвату.