У понедељак 19. децембра, на празник Светог Николаја мириликијског чудотворца, његово Просвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Господин Силуан, у склопу архијерејске посете држави Квинсланд, служио је у храму Св Николаја у Бризбенском предграђу Вајколу.

Рано ујутро верници су се сабрали у храму да дочекају свога новог Архијереја заједно са Епископом ваљевским Г. Милутином, који је столовао у Аустралији и Новом зеланду пре десет година. Поред тога што је ово била прва званична посета новог Архијереја овој парохији, долазак моштију преподобног Јустина ћелијског уздигао је овај сусрет са свештенством и верним народом на виши ниво молитвеног расположења, што су сви имали прилику да доживе. Након дочека Преосвећене Господе Архијереја, пре почетка Св Литургије, народ је са најдубљим поштовањем и покајним расположењем приступао да целива мошти Светог угодника Божијег из рода нашега, и богослова Цркве Божије, преподобног Јустина. Мошти светих су сведочанство оваплоћеног јеванђеља, јеванђеља спроведеног у живот, и то у вечни живот. Као такве, свете мошти верујућу душу не остављају неосетљивом на њихово благодатно дејство, него реагују на веру онога који им приступа, како је Преосвећени Владика Силуан и истакао. У тој благословеној синергији нашег покрета према Богу и Божијег одговора на наш покрет, овај пут преко моштију свога угодника, одвија се тајна нашег спасења.

Након целивања моштију Преосвећена Господа Архијереји Силуан и Милутин, уз саслужење оца Архимандрита Михаила (игумана манастира Јовање), старешине храма протојереја-ставрофора Велибора Бојичића, јереја Николе Стефанова и Станише Остојића и протођакона Миодрага Томића, служили су Св Литургију, а након Свете Литургије пререзан је славски колач. У својој речи поуке Владика Силуан, између осталог, напоменуо је да се тајна Царства Божијег налази у смирењу и да онај ко је смирен не може да не заволи цео свет, као што је то случај са свима угодницима Божијим.

Овај сусрет завршио се са трпезом љубави. Епископи и отац Архимандрит изразили су се позитивно о утисцима из града светог Николаја (Бризбена) и са Златне обале, истакавши да су били одушевљени молитвеношћу на коју су наишли међу овдашњим народом.