Братски састанак свештенства Митрополије аустралијско-новозеландске, за свој циљ је имао међусобно упознавање Његовог Преосвештенства Епископа Господина Г. Силуана са свештенством Митополије, упознавање свештенства са даљим планом и визијом делања Епископа, као и информисање свештенства са актуелним изазовима пред којима се налази наша Света Црква и верни народ.

Првог дана, радни део састанка је почео кратким молитвословљем у Храму Светог Великомученика Георгија у Кабрамати, да би се окончао вечерњом службом, док је другог дана, који је прослављао Светог Арсенија Сремца, архиепископа српског, Његово Преосвештенство, Епископ Силуан, служио Свету Архијерејску Литургију заједно са окупљеним свештенством. Зaтим је одслужен помен свoм преминулом свештенству, свештеномонаштву, свим приложницима, оснивачима, добротворима и верницима Митрополије аустралијско-новозеландске.

Радни део састанка je започет упознавањем и разговорима, како о досадашњем раду, о досадашњој мисији српског свештенства у Аустралији и Новом Зеланду, тако и о будућем плану мисије свештенства пред најудаљенијим олтаром Српске Православне Цркве. У разговорима из пастирског дела свештеничке службе осликавала се јасна порука свештенства Митрополије АНЗ, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом Г. Силуаном. Порука гласи да је примарни задатак нашег свештенства утемељење нашег српског народа у расејању на етосу нашег српског бића, на извору најспасоносније воде, утемељење нашег српског народа на Светосављу. Темељ Светосавља јесте Васкрсли Богочовек Христос, те нам стога указује да Светосавље није ништа друго до Христољубље српског стила и културе. У оквиру поруке Светосавског духа, ово сабрање је посветило велику пажњу и проналажењу решења за помирење српске браће на петом континенту, као и унапређењу просветне делатности почевши од пројекта колеџа Светог Саве у Сиднеју.

Братски састанак је поред пастирског дела за своју тему је имао два, веома актуелна и контроверзна питања: „Истополни бракови" и питање програма тзв. „Сигурне школе". Говорници који су се обратили окупљенима, долазили су као из редова православног свештенства и монаштва, тако и из јавног и политичког живота Аустралије.

Првог дана, присутнима су се обратили Протојереј-ставрофор Раде Радан као и управни директор Аустралијског хришћанског лобија (Australian Christian Lobby) господин Лајл Шелтон (Lyle Shelton), док су другог дана, говорници били игуман манастира Пантанаса Грчке Православне Архидијацезе за Аустралију, Високопреподобни Архимандрит Јевсевије и доктор Дејвид ван Генд (David van Gend), председник Брачног форума Аустралије (Australian Marriage Forum).

Свима нама, који своје корене вучемо са Балкана, на којем су вековима сабитавале разне верске и етничке заједнице, феномен „флуидности идентитета" представљао је део свакодневнице. Бројни су примери преласка из једне у другу конфесију преко преобраћања, или пак из једне етничке заједнице у другу путем брака или пријатељства. Међутим, „флуидност идентитета" којим су се бавили уважени говорници, односио се пре свега на „флуидност полног идентитета" који се као теоретски концепт надвио над све сегменте модерног живота, било да се ради о образовању, језику или модерној теологији или пак о начину на који делимо јавни простор или се, као грађани, региструјемо код цивилних власт.

Указано је, да је почев од феминистичког покрета, па све до тзв. Квир теорије (Queer theory), односно након структурализма, и појавом постструктурализама, дошло до једног радикалног „деконструисања" целокупне стварности и целокупног људског искуства. Овим је доведено у питање оно што представља само срж хришћанске антропологије, по којој је људски род, од самог праоца Адама и прамајке Еве, подељен на мушкарце и жене.

Слично, традиционална социологија и антропологија дефинишу „пол" као нешто дато од природе, и „род" као оно што друштво и култура накалеми на „пол". Тако, мушкарци и жене се различито облаче, баве се овим или оним пословима, зна се ко је у породици мајка а ко отац итд. Међутим, са појавом постструктуралистичке теорије, јавиле су се идеје по којима је могуће наново дефинисати људску сексуалност, док су се категорије „пола" и „рода" означене као оне које су по природи ствари флуидне.

Другим речима по концептима пре свега „Квир теорије" постоји читав спектар различитих полних и родних идентитета, који су сви легитимни и дозвољени. Са овом, традиционална дефиниција брака као везе мушкарца и жене је доведена у питање, а самим тим и категорија родитељства.

У контексту образовног система Аустралије, ове идеје су наметнуте преко програма Безбедних школа (Safe Schools), који само споредно настоји да елиминише вршњачко насиље, а који у суштини има за циљ комплетно редефинисање биолошког, традиционалног схватања полности, природе Богом дане поделе на мушко и женско у некакву течну полност у којој се било ко може определити ком полу припада у зависности од тога како се у датом моменту осећа. Практично ово подразумева да се деца информишу о различитим облицима сексуалних активности и идентитета, даје им се слобода да своју сексуалност испитују и да са њом експериментишу, да се облаче као девојчице или дечаци, да користе заједничке тоалете и свлачионице, да се преко „игре улога" стављају у различите полне улоге итд.

Уважени говорници су указали на разорне последице овог програма, инсистирајући на томе да је потребно радити на стварању заједничког хришћанског фронта који ће ширу јавност адекватно информисати и који ће се залагати за традиционалне вредности цивилизације која је дефинисана као јудео-хришћанска.

Свако обраћање уважених говорника, био је пропраћено живом полемиком, која је само потврдила да се овде ради о проблематици која далеко превазилази наш верски, културни или етнички идентитет, те да живимо у временима у којима се подрива сама суштина онога што представља људску природу у коју је, по учењу Православнe Цркве утиснута икона самога Бога.

Ђакон др Небојша Тумара