У оквиру овогодишњег програма под насловом „Донирајте Живот 2016" (Donate Life 2016) и покровитељством Организације за донацију органа и ткива у сарадњи са аустралиским властима прошле недеље у храму Светог Кнеза Лазара, сиднејској Лазарици одржана је отворена трибина на тему српска Православна вера и донирање органа и ткива. Дискусију је предводила госпођа Милица Козлина иначе један од примаоца органа (трансплантација јетре 1994). У свом уводном излагању госпођа Козлина је потсетила присутне да у аустралији у свако доба на донацију органа чека око 1500 особа. Донирање органа и ткива је хумани гест и као такав заслужује посебну пажњу када се доноси одлука да особа постане донатор. Ово је и једно од веома осетљивих питања како за саму особу која доноси одлуку о донирању својих органа и ткива, тако и за саму породицу донатора. О овој одлуци свака особа треба да најпре разговара са својим најближњима како би сутра они знали да испоштују њихову одлуку и изврше жељу.

Приказан је документарни филм са породичним и појединачним историјама везаним за ову, све актуелнију тему.
Претстављено је и званично саопштење сабрања Канонских Правослваних Епископа Океаније о пресађивању органа и ткива као и саопштење досадашњег Епископа аустралијско-новозеландског, а сада новоизабраног источно-америчког, Господина Иринеја о пресађивању људских органа и ткива.


'' Медицинска наука широм света развила је праксу пресађивања људских органа и ткива. Свакако су вредна дивљења сва ова настојања да се органи који не функционишу замене органима које донирају несебични појединци тако да примаоци, захваљујући оваквом дару могу да живе док им без тога не би било спаса.

Стога и ми смо позвани да подржимо овакву праксу пресађивања органа и да једни друге охрабрујемо да и сами постанемо даваоци органа и да на тај начин помогнемо људима који пате, а посебно имајући у виду да и ми једнога дана можемо бити у ситуацији да нам је потребан орган или ткиво, и да сами постанемо примаоци.

Православна црква поштује достојанство и интегритет сваког људског бића како га је Бог створио по свом Лику дајући му слободу воље. Стога питање давања органа или ткива је ствар личног избора сваког појединца у саветовању са духовником и лекаром.''

10082016 DonateLife promo material

''И на крају, ако се у нашој ближој околини постави питање пресађивања органа добро би било да потражимо савет од наших духовних отаца и од лекара специјалиста о томе шта се може учинити, да не останемо равнодушни и безосећајни у суочавању са тако озбиљним питањем. Овај став захтева не само осећање људске солидарности већ и једнако поштовање и према даваоцу и према примаоцу органа.'' – каже се у саопштењу са скупа праославних епископа Океаније.

Повод да се у оквиру недеље пресађивања органа посебна пажња посвети етничким заједницама је и тај што је међу досељеницима знатно мањи проценат давалаца органа. Потреба за пресађивањем органа јавља се у свим срединама без обзира на етничку припадност. То се може видети и из приказаног документарног филма, продукције аустралисјке Организације за донацију органа и ткива под чијим покровитељством је одржана трибина у Лазарици.

Материјали о упису у регистар давалаца органа као и остала објашњења доступна су и на српском језику на веб страници Organ and Тissue Аuthority 2016 Community Awareness

www.donatelife.gov.au

Ова презентација може се приказати и у другим срединама. Сви заинтересовани обратите се госпођи Милица Козлини.

У Сиднеју, 9.августа, 2016

Share/Save/Bookmark