Црквена општина Хомбуш прославила је своју храмовну славу, Светог Архангела Михаила, у недељу 22. новембра 2015. године. Врло свечану прилику украсила су и два значајна догађаја за ову парохију која је позната по томе што се у њој служи на енглеском језику и што се састоји од православних верника који долазе скоро са свих страна света.

Свету Архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландски Г. Иринеј коме су саслуживали протонамесник Немања Мрђеновић други парох кабраматски, јереј Веселин Сворцан који је овом приликом уведен у дужност пароха у Хомбушу, те протођакон Кристофер Хендерсон, протођакон Петар Мракић и ђакон Александар Ивановић, секретар Митрополије аустралијско-новозеландске. У току Свете Литургије у чин ђакона рукоположен је ипођакон Миладин Трипић.

Владика Иринеј је по тумачењу прочитаног јеванђелског одељка позвао оца Веселина да симболично у руке прими Јеванђеље као видљиви знак мисије на коју је позван постављењем за пароха у Хомбушу, да проповеда реч Божју и буде пастир добри повереном му стаду. Отац Веселин срдачно се захвалио Епископу и братији на поверењу као и целој заједници на показаној љубави и зажалео да заједништво у вери и љубави и даље развија под заштитом Светог Архангела Михаила као и Светог Јована Шангајског и Санфранцсканског чији је утицај и даље врло присутан у овој парохији.

Након сечења славског колача Владика је на амвон поред новорукоположеног ђакона Миладина позвао и његову супругу Александру и њихово четверо деце и свима им честитао и пожелео успеха на њиви Господњој.

Ђакон Миладин рођен је у Чуругу а у Аустралију је дошао као дете. У својој приступној беседи он се посебно захвалио свештеницима Милораду Лончару, Раду Радану и Јовану Весићу који су му помогли у његовом духовном узрастању и чијим руковођењем је после високог образовања у области науке, интеренет технологије и софтвер инжењерства успео да заврши и трогодишње студије православног богословља.

Након Литургије за сав сабрани народ послужен је славски ручак а додатни украс овом дружењу била су деца које је такође било у великом броју и која су уживала у играма у прелепој и препуној порти.

текст и фото Радивој Мачковић