Српско Православно Омладинско Удружење "SOYA"- огранак за Нови Јужни Велс, и Црквена општина Свети Ђорђе из Кабрамате организовали су 11. октобра 2015. године поклоничко путовање на Централну Обалу. Ујутро у 08:00 часова из порте у Кабрамати кренула су два минибуса и неколико аутомобила којима се успут придружило још неколико породица из других делова Сиднеја. Око 9:30 на имање Мисионарске парохије Сабор Срба Светитеља у Питс Риџу пристигао је конвој са око шездесетак верника, углавном српске омладине из СОЈА-е.

Имање ове мале мисионарске парохије налази се у једном од најлепших делова Аустралије- на Централној Обали. Окружено аустралијским дрвећем и цвећем, са ружама, воратама и мирисним вртовима, пашњацима којима шетају јагњад и понији, ова наша капела као да се налази у рајској башти.

Свету Литургију служили су протонамесник Немања Мрђеновић, парох из Кабрамате и духовник СОЈА-е за Нови Јужни Велс, јереј Далибор Павловић, парох из Њукасла и администратор ове мисионарске парохије као и протођакон Петар Мракић. Појање оца Петра као и појаца из Кабрамате и Лазарице додатно су појачали утисак да се налазимо у сасвим другом свету.

Након Свете Литургије чланови Савета мисионарске парохије и Кола Српских Сестара спремили су богати ручак који је послужен на веранди у порти храма. Била је ово дивна прилика и за омладину као и за посетиоце из свих парохија да се међусобно боље упознају, да се лепо друже и проширују и учвршћују братске и пријатељске везе.

Након ручка отац Немања је одржао предавање на енглеском језику на тему легализације тзв. истополних бракова која је на прагу аустралијског парламента. Отац Немања је на почетку нагласио да је предавање на енглеском првенствено због тога што смо у групи имали и странаца који су желели да се боље упознају са нашом црквом али и и због наше омладине од којих се очекује да аргументе из предавања шире даље својим пријатељима, колегама и познаницима. Кроз ово врло информативно излагање публика је могла да чује и теолошке разлоге за очување Свете тајне брака али и друге разлоге попут социолошких, правних и других. Отац Немања позвао је присутне да додатно послушају и излагање др Рајана Андресона и госпођице Мили Фонтана који се могу наћи на сајту Јутјуб. Да се не ради само о приватном животу појединаца већ дубоким и опасним последицама пре свега на децу али и на живот Цркве уопште.

После предавања и малог разговора на ову горућу тему полако се почело са спремањем за наставак пута. Око 02:00 сата конвој ходочасника опростио се од домаћина при Сабору Срба Светитеља и кренуо ка оближњем грчком Православном манастиру Пантанаса. Након двадесетак минута вожње нашли смо се на улазу нестварног места које као да је пренето са обронака Свете Горе атонске на Мангров Крик на Централној Обали.

На улазу нас је сачекао високопречасни архимандрит Јевсевије, игуман свете обитељи која се искупила у храму где су по нашем доласку одслужили и кратку вечерњу службу добродошлице. Посебну радост причинило нам је и присуство оца Силуана из Аделаида али и старца Стефана, великог пријатеља нашег народа и великог духовника под Јужним Крстом. Старац Стефан је са великом љубављу поздравио Владику Иринеја и све вернике Српске Православне Цркве, док је отац Јевсевије надахнуто и поучно беседио сабраном народу. Посебно је истакао значај наше свакодневне борбе са својом палом природом и својим слабостима. "Није важно да ли сам пао" каже отац Јевсевије "већ да ли сам устао након пада. А поврх тога такође и да ли сам пао својевољно или сам се борио." Српски ходочасници били су ганути византијским појањем братије и мудрим речима монаха од којих смо научили да се "манастири не посећују само да видимо лепе цркве, целивамо старе иконе и видимо монахе пустињаке, већ и да ослушнемо шапат своје душе и да ојачамо своју одлуку да променимо свој живот, да истински оживимо метаноју, преумљење, за које се стално молимо."

Отац Немања захвалио је домаћинима на добродошлици подсетивши колико монаси воле свој мир и колика је ово жртва са њихове стране. "Ми смо јутрос кренули са намером да посетимо пустињу а по доласку у манастир и појећи се капима "воде живе" схватили смо да ми заправо долазимо из испуцале пустиње у оазу живота" казао је отац Немања у свом обраћању.

Братство је свим поклонциима припремило и мали дар, иконице, свеће, тамјан и друге ствари које братија сама ствара, те је у манастирској трпезарији приређено још једно окрепљење како за тело тако и за душу. Окупивши се око оца Јевсевија указала нам се прилика да поставимо и које питање овом мудром и смиреном човеку који је са великом љубављу и врло речито долијо уља у кандила наше вере. Након скоро двочасовног дружења опростили смо се од братства Панатанасе, примили благослов за пут и кренули назад према Сиднеју.

Пуни снаге, вере, љубави и наде, исцрпљени али уједно и срећни, жалећи само што своју срећу нисмо поделили и са свима које знамо, срећно и благословено смо се вратили цркви Светог Ђорђа око 06:00 часова поподне. На растанку смо већ почели да планирамо следеће путовање опет и у неки оближњи манастир али и у неку од наших парохија.

Текст и фото: Радивој Мачковић

Share/Save/Bookmark