На дан Светог свештеномученика Автонома, и на дан који оданијем испраћа празник Рођења Пресвете Богородице, 25. септембра 2015. године, ђакон Небојша Тумара, клирик Митрополије аустралијско-новозеландске, је одбранио докторску дисертацију под насловом: „Антрополошке претпоставке аскетског тумачења Светог Писма у ранорабинском јудаизму и раносирјском хришћанству".
Докторска комисија, коју су сачињавали уважени професори Богословског факултета Родољуб Кубат, Предраг Драгутиновић, Здравко Јовановић, Владан Таталовић, као и проф. Петар Јевремовић са Философског факултета у Београду, оценила је тезу ђакона Небојше са највишом оценом Summa cum laude.
Докторска дисертација ђакона Небојше је описана као пионирска, будући да се бави формативним периодом рабинског јудаизма и сиријског хришћанства као и аскетским праксама које су присутне у овим верским традицијама, темама које представљају новину у српској теолошкој мисли. Базирајући се на анализи оригиналних текстова рабинског јудаизма и текстова писаца сиријског хришћанства Афраата и Светог Јефрема, истраживање спроведено у овој докторској дисертацији, имало је за циљ да реконструише полемику између јудаизма и сирисјког хришћанства која је вођена у Месопотамији у периоду касне антике. Главна теза дисертације односи се на тврдњу да се поменута полемика односила на питање „ко поседује светост", и да се у фокусу ове полемике налазило „тело", тј. питања везана за целибат и обрезање као и питање које се односило на улогу тела у процесу богопознања. Занимљиво је да ова дисертација полемише термине као што су „тело" и „текст", уводећи у теолошки дискурс теоретске поставке научника пост структурализма и оних који су поред феминистичке теорије дали допринос у студијама пола и рода.
Ђакон Небојша Тумара, клирик Митрополије Аустралијско-Новозеландске, образовао се на Филозофском и Богословском факултету Универзитета у Београду, Јеврејском универзитету и Јерусалиму и Академији Светог Владимира у Њујорку. Академској јавности је познат преко својих превода са сиријског, јеврејског и енглеског језика, као и преко самосталних ауторски радова из области теологије, антропологије и верског фундаментализма. Овде посебно издвајамо студије: „Лепра: болест, религија, метафора", Београд: Службени гласник, 2013; и „Света земља, Месија и Месијин магарац: јеврејски верски фундаментализам у држави Израел", Крагујевац: Каленић, 2012. Од превода наводимо: Свети Јефрем Сирин, „Химне о Рају", Крагујевац: Каленић, 2013; Свети Јефрем Сирин, „Тумачење на Књигу Постања и Изласка", Крагујевац: Каленић, 2013; „Учење апостола Адаја", двојезично издање сиријски-српски језик са уводом, Београд: Отачник, 2010; Мајкл Грин, „Исус под лупом скептика", Нови Сад: Еден, 2014. За време студија у САД, као сарадник за сиријски језик при Дру Универзиту (Drew University), Медисон, ђакон Небојша је учествовао у изради студија: John 11-21, „Ancient Christian Commentary on Scripture", Joel C. Elowsky (ed.), InterVarsity Press, IL, USA, 2007; Psalms 51-150, „Ancient Christian Commentary on Scripture", Quentin F. Wesselschmidt (ed.), InterVarsity Press, IL, USA, 2007; Isaiah 40-66, „Ancient Christian Commentary on Scripturе", Thomas C. Oden (ed.) InterVarsity Press, IL, USA, 2007.