"Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дош'о на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
рујно вино ни пшеница бела!
Рђом капо док му је колена!"

Милости Божијом, протекле суботе 18. јула 2015. године Господње, у просторијама Црквене сале у Ђилонгу били смо сведоци сусрета прошлости и будућности која се откривала из минута у минут кроз сјајну изведбу рецитација, скечева као и песама са Видовданском тематиком школске деце која похађају Српску школу.

Одмах пошто је присутне поздравила директорка Српске школе, госпођа Бранка Стевановић, мала група храбре деце поносно је изашла на бину, и након изведене српске химне „Боже правде", све нас је подсетила да је Косовски бој, након свих ових векова једна истина коју сваки Србин православац изнова проживљава, као да се наше духовно и национално биће непрестано окреће ка том српском Јерусалиму, живој вери Немањића, живом духу косовских витезова!

Ако ли се неко пак усудио рећи да је о Косову све већ испричано, грдно би се покајао те вечери гледајући и осећајући искреност интерпретације малих Српчића који су својом оригиналношћу успели да актуализују најскупљу српску реч – Косово.

Вредне пчелице Српске Школе „Вук Караџић", одељења из Ђилонга су уживала спремајући се протеклих месеци за програм, уз свесрдну помоћ и сарадњу своје учитељице Мирјане Међед, неколицине родитеља, као и вероучитељице Тање Трнинић.

Сјајни оркестар из Сент Албанса је од самога почетка пратио излагање и глуму школске деце. Ти дивни, талентовани, млади и лепи људи су се истински прожимали и чинили једну савршену целину комплетне приредбе. Посебно су се издвојиле песме попут: „Ој Косово, Косово"; „Химна косовских јунака"; „Знаш ли ко те љуби силно"...

Две фолклорне групе су својим учешћем увеличале овај програм, фолклорна група Карађорђе из Рокбенка као и фолклорна група Бранко Радичевић из Ђилонга. Њихови наступи су пропраћени гласним аплаузима одушевљеног, сабраног народа! У наставку програма је млади и талентовани оркестар сачињен од српске деце из Мелбурна извео пар композиција и истински довео до усијања расположење свих присутних душа!

При крају програма, присутнима се обрадио председник Црквене општине, Мирослав Перишић који се захвалио деци која су одушевила присутне, као и свима који су дошли те вечери. За сами крај, отац Александар Трнинић је изразио своју захвалност свој деци која су узела учешће у приредби, њиховим родитељима, учитељима, као и сабраним званицама, међу којима су били присутни и гости из Диверситата, пред којима смо поносно представили делић своје историје као и свој национални идентитет. Отац Александар је отпевао „Востани Сербије" и потом благословио јело и пиће, тако да је вечера потом послужена.

Успех целокупне вечери ће дуго остати у срцима и сећању свих оних који се окупше минуле суботње вечери. Орило се Српско Коло до дубоко у ноћ. Низали су се српски национални сплетови игара. Омладина Мелбурна и Ђилонга је блистала подврискујући и неуморно играјући изнова и изнова!

Велика захвалност за омогућавање целокупног догађаја припада свим родитељима деце одељења у Ђилонгу, а пре свега Јасминки Јуришић која је уложила доста свог времена и труда. Захвалност одлази и Одбору Црквене општине који је помагао током читаве организације.

Велике речи изговори наш Свети Владика Николај: „Ми смо потомци Косовских јунака који се жртвоваше за Крст часни и Слободу златну!" Као такви, у Истини Васкрслог Христа морамо чувати своје наслеђе које нам у аманет оставише преци наши. Косово је наслеђе. Нашу децу морамо научити да поносно наставе ходити путевима Светог Кнеза Лазара Хребељановића, Ивана Косанчића, Милана Топлице и свих других предивних српских витезова...

„Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!"
Слава Богу за све!

View the embedded image gallery online at:
https://soc.org.au/sr/vesti-sr/253-skolska-priredba-u-djilongu?tmpl=component&print=1&layout=default&page=#sigProIdbf001e7d72

текст: Тања Трнинић
фотографија: Петар Јуришић