....''Мили боже чуда великога...'' у искушењу смо да помислимо гледајући, у недељу 28. јуна народ окупљен око скромне, ненаметљиве али оку угодне грађевине у сиднејском предграђу Александрији. То ''Лазарица'' - како је овде сви од милоште зову и знају – слави своју храмовну славу, а уједно слави највећи српски празник – Видовдан. Прошло је 626 година од Видовдана 1389 године када је цар Лазар причестио војску... ''код бијеле Самодреже цркве''.... и пошао са својим јунацима на ''Косово равно'' приволевши се ''царству небескоме'' јер...''земаљско је замалено царство- а небеско увек и довека''.

Косовска битка, косовска судбина, завет и жртва цара Лазара у бици пред надирућом османском силом, на Видовдан 1389 године постали су, понајвише кроз епско казивање, нераздвојни део меморије и судбине читавог једног народа. Косовска идеја осветлила је оне трајне вредности које не познају границе простора и времена као што ни Христов завет не познаје границе земаљске, како објашњава Владика Атанасије у спису објављеном 1985 године.

''Косово и његова драма и трагика враћају нас себи, своме хришћанском идентитету и историјско-литургијском памћењу. Ово не значи да постајемо ''људи прошлости''. Напротив, још боље и дубље и смисаоније доживаљавамо нашу крстоносну садашњост, наш Косовски крсни завет и опредељење да се само у светлости Царства Небеског може живети и издржати судбоносна драма живота и историје на земљи. Јер само тако може се литургијски поново доживети велика истина из Косовске народне песме: Све је свето и честито било – и миломе Богу приступачно''

А то као и беседа Преосвећеног Владике Иринеја на литругији у недељу 28. јуна 2015 и јесте одговор на питање – како је могуће да се на другом крају света у Аустралији (у време Косовског боја још непознатој земљи) у сиднејској Лазарици на празник посвећен Светом Кнезу Лазару и Косовским јунацима, око Литургије као ''надвременог,
надисторијског сусрета Бога и човека'' уз тајанствени али топао осећај припадности нечем великом и знаменитом окупе по свету расејани припадници српског народа обележавајући храмовну славу и овај свој најсветији празник, стотинама година после судбоносних догађаја те 1389 године.

У летопису Цркве Светог Великомученика Кнеза НАШЕГА Лазара у Сиднеју о Видовдану 2015, када храм и парохија обележавају 60 година постојања и трајања остаће записано:

У суботу 27. јуна, уочи Видовдана, наше храмовне славе на Вечерњој служби са петохлебницом, на позив старешине храма, проте Миодрага Перића, окупило се српско свештенство из Сиднеја. Служили су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Иринеј, протојереј-ставрофор Никола Билић, протојереј-ставрофор Саша Радоичић, протонамесник Немања Мрђеновић са протођаконом Петром Мракићем и ђаконом Далибором Павловићем.

За певницом су били протонамесници Саша Чолић и Бранко Босанчић, презбитер Ђорђе Веселиновић, протојереј-ставрофор Миодраг Перић, старешина Саборног храма Свети Великомученик Кнез Лазар. После службе одржана је свечана академија у којој су учествовали дечији хор Лазарице ''Звончићи'' заједно са хором. Видовданску Беседу која је у прилогу на овој свечаној академији одржао је протонамесник Немања Мрђеновић.

Сутрадан на сам Видовдан, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Иринеј уз саслужење старешине, протојереја-ставрофора Миодрага Перића, презвитера Андреја Крстића и протођакона Петра Мракића уз прислижење ипођакона Вељка Мракића, чтеца Стефана Мастиловића – деца прислужитељи били су Лука Милановик, Петар Кончар и близанци Максим и Филип Гушавац.

После службе, опхода око цркве (око целог блока јер је црква приљубљена уз низ кућа, некада радничке насобине) после резања славског колача, домаћини овогодишње славе – породица Јаковљевић приредила је уз помоћ вредних чланица Кола српских сестара свечани славски ручак за бројне присутне. Домаћини славе за идућу 2016 годину су породице проте Миодрага Перића и породица Спасојевић.

Можда о снази заједничке историје, судбине и припадности најбоље сведоче стихови наше суграђанке, песникиње Милке Милићевић посвећени Лазарици:

ЛАЗАРИЦИ С ЉУБАВЉУ

У овом граду си рођена,
Божијом руком си вођена,
пуна свете духовне лепоте,
ушла си тихо у наше животе.

Срби те својом љубављу хране,
светосавске нити у теби уткане,
у теби светли вечита Србија
што ко јато звезда пред Богом се сија.

И казаћемо опет ... 'све је свето и честито било – и миломе Богу приступачно'...

-----------------------------------------------------
1 Епископ Атанасије Јевтић : Од Косова до Јадовна (Путни записи) )Предавање одржано на СН Академији на Универзитету у Торонту (Канада) – објављено у Глас Канадских Срба (Торонто) септ-окт. 1985 ; доступно на мрежи Светосавље.орг (прегледано : 28. јуна 2015) http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/OdKosovaDoJadovna/Lat_OdKosovaDoJadovna35.htm

2 ibid

МЂ

 

АУДИО

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ Г. Г. ИРИНЕЈ Беседа

ОТАЦ НЕМАЊА МРЂЕНОВИЋ Беседа

 

ФОТО ГАЛЕРИЈА

Share/Save/Bookmark