ДУХОВСКИ УТОРАК И СВЕТОЈУСТИНОВСКА ПРОСЛАВА У МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈЕ

Дана који је у Диптиху Светих Српске Православне Цркве посвећен Преподобном Оцу Јустину Ћелијском манастир Ћелије био је место велике молитвене свечаности. У заветном храму Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ крушевачки Г. Давид, уз саслуживање браће архијереја: аустралијско – новозеландског Г. Силуана, осечкопољског и барањског Г. Херувима, топличког и изабраног Епископа шабачког Г. Јеротеја, мохачког Г. Дамаскина,  викара Епископа бачког Г. Иринеја, и домаћина Епископа ваљевског Г. Исихија, као и свештенослужитеља из више епархија. Богослужење су појањем улепшали Дечји хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић и Хор свештеника и богослова под управом протонамесника Бранка Чолића. 

 

У навечерје празника, протојереј Ненад Марковић, јереј Дејан Трипковић и ђакон Мија Бојиновић служили су празнично бденије уз појање певнице и молитвено учешће ћелијског сестринства, предвођеног игуманијом мати Гликеријом.

 

Откако су лета Господњег 2014. мошти Преподобног Оца Јустина Ћелијског пренете у манастирски храм, у Ћелијама се 14. јуна молитвено сабирају бројни пастири Цркве Божје и богочежњиве душе са свих страна, јер управо светињу на обали Градца овај духовни горостас, научник и исповедник, имао је за свој земаљски дом преко три деценије и из ње данас молитвено наткриљује васцели православни свет. Преподобни Отац Јустин достигао је Блаженства, која Господ Христос даје у Беседи на гори, а о којима нам говори данашње Свето јеванђеље (Мт, зачало 10; Лк 6, 20-26), навео је у литургијској проповеди Епископ крушевачки Г. Давид. Достигао их је подвизавајући се, борећи се на начин који већини људи није могуће ни замислити. Он је наш дивни, чудесни и никада довољно опевани и одгонетнути Свети Ава Јустин Ћелијски- свесрпски, свељудски, свехришћански, небески, који је живео блаженим начином живота и кретао се лествицом Блаженстава као један херувим, као један серафим, као један анђео, по благодати и по дару богочовек и благодатни Христос наших дана. Недостојни смо ми и недостатна су уста наша да о њему говоре, али удостојени бити његовим савремеником, бити под његовим благословом, учећи се основама хришћанског живота, усуђујемо се више због благодарности, а понајпре да бисмо Бога прослављали да га видимо у казивању јеванђељском – рекао је Епископ Давид.

 

Сва Блаженства се односе на Аву Јустина, од сиромаштва духа и одвојености од духа овог света, знања и имања његових, па до позива Господњег да будемо со земљи, односно нашим савременицима широм света посведочимо да је могуће живети хришћански, богоугодно, библијски… речју, живети са свима светима. До тих висина је дошао наш Свети Отац Јустин, васељенски отац и учитељ, наше духовно и благодатно сунце на небу наше Цркве, и помесне и свеопште. Зрацима тог сунца се треба излагати, прилазити му како су прилазили болесници Христу, јер су осећали да из Њега истичу силе. Отац Јустин је показао свету да је могуће живети хришћански, али и генерацијама које ће долазити у мањем броју, јер ће се све смањивати. Пшеница и кукољ ће заједно сазревати и многи ће бити угушени кукољем. Али, ако само успемо да подсетимо некога на молитву и на оца какав је наш Свети Ава Јустин, биће довољно да их одобровољимо на спасење- поручио је Владика Давид, честитајући славу мати игуманији Гликерији и сестринству манастира Ћелије. 

 

Приликом резања славског колача, Владика Исихије захвалио је Владики Давиду на предвођењу литургијског сабрања, браћи архијерејима и свештенослужитељима, ћелијским сестрама на гостопримству и свима који су молитвено учествовали, пожелевши благослов у духовским данима, просветљење ума и смирење. 

 

Након Свете Литургије, у част празника, у порти манастира приређен је културно – уметнички програм. 

 

Подсећања ради, Преподобни Отац Јустин Ћелијски канонизован је 2010. године. Из гроба, који је деценијама био место поклоњења верника, његове мошти су извађене 14. јуна 2014. године и данас почивају у кивоту у старом манастирском храму. Осим у српском, као светитељ је веома поштован у свим православним народима.  Уз њега и његова дела су духовно стасали бројни духовници и научници, међу којима свакако најистакнутији блаженопочивши Митрополит црногорско -приморски Амфилохије и Епископ захумско – херцеговачки Атанасије, затим Епископ бачки Г. Иринеј, Митрополит берлински Руске Заграничне Цркве Г. Марко и бројни светогорски монаси. Велико поштовање према Ави Јустину имао је и блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин, на чији предлог је 2010. године и извршена његова канонизација.