Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном народу Богомспасаване нам Митрополије аустралијско-новозеландске
 
Мир Божји - Христос се Роди!
 
Драга ми у Богомладенцу Христу духовна децо по благодати Епископства, 
 
Сабрани о празнику Рођења Христовог широм наше богомспасаване Српске Православне Митрополије аустралијско-новозеландске, као верна деца Светога Саве, узносимо благодарност Богу за Његову неизмерну љубав и милост, за Његово дуготрпљење и снисхођење, кличући заједно са анђелима и пастирима – „слава Богу на висини и на земљи мир међу људима добра воља!“ (Лк. 2, 14).
 
Захваљујући свагда за све Богу и Оцу у Име Господа нашега Исуса Христа, по речима Светог апостола Павла (Еф. 5, 20), благодарни смо Богу што нас није препустио странпутицама којима пођосмо, што нас не предаде пакленоме мраку у који зађосмо, него као добри Отац бринући се о Својој заблуделој деци, посла Сина Свога Јединородног да нам обасја наше путеве, да нас поведе заправо, јединим истинским Путем који води у живот.  
 
Благодаримо Богу витлејемском, Богу који нам се даје као насушни Хлеб са Неба; Богу који нам је путем Божића изнова открио наш изгубљени лик и људско достојанство. 
 
Благодаримо Богу и на томе што у овом смутном времену када се путем страха и панике покушава човеков живот свести искључиво на биолошку „животињски-инстиктивну“ категорију, да се све бесмртно и непролазно истисне из његовог живота и постојања, из његове свести и самосвести, ми изнова Празником Божића себе откривамо као бића бесмртна, непролазна, као бића која су у основи својој Богочовечна.
 
Радост и свесмисао Божића, чини нам се, никада није била потребнија човечанству него данас. Човечанству које је изгубило осећај свога царског достојанства, искре вечности коју носи у себи. Обремењеном, дезоријентисаном, преплашеном и збуњеном човечанству ништа није потребније него благовест Божића.
 
А благовест Божића јесте да се Небо савило и спустило земљи (Пс. 18,9), да нисмо сами у овоме свету, већ да је са нама Бог! (Мт. 1,23; Ис. 7,14) То треба да буде највећа радост и утеха свима нама који живимо на земљи. Да је и у време тренутне пандемије и других наших страдања и стратишта, Бог увек са нама, са-распет са нама, на Свом свепобедоносном Крсту; пружајући нам Своју благодатну пордшку, утеху и крсто-васкрсну снагу и силу. Због овога Свети апостол Павле соколећи нас кроз векове кличе: „ако је Бог са нама, ко ће против нас?“ (Рим. 8, 31). 
 
Ова истина, браћо и сестре, треба да буде наша благовест данашњем обремењеном свету и друштву. 
 
У метежу овога живота, пратећи медијски збивања око нас, особито проводећи много времена на друштвеним мрежама, губимо драгоцено време које нам је Бог одредио за молитву и дубинску анализу нашег живота, где стојимо као Хришћани наспрам Светог Јеванђеља. Време је браћо и сестре за усрдну молитву, за сузе покајничке и веру која кроз љубав дела. Човек који није себе испунио Богом, који не живи духовним животом, лако се испуњава тугом, бригом и безнађем. Такав човек по правилу посматра свој живот хоризонтално, само кроз призму земље. Заправо, догма ковидовог новокомпонованог типа човека, јесте да нема Богочовека. Бог је враћен својим благодатним нетварним енергијама у сфере трансцендентног, а човек у сфере пролазног. 
 
Због овога, позвани смо као Православни Хришћани да будемо духовно будни, јер прастаро искушење хуманизма - свођење Богочовека и богочовечности на огољеног човека, разоваплоћење свега богочовечног у нама, у нашим храмовима, у нашем Светотајинском животу, јесте искушење на које упозорава Свети Јован Богослов (1 Јн. 4, 2-3), а које нас непрестано вреба. Врло је лако да човек неприметно кроз разне смицалице и саблазни, укључујући оне које се представљају као брижне и хумане, пренесе своју веру са бесмртног Богочовека на пролазног човека.   
 
Носећи данас наше освећене Бадњаке кућама својим, унесимо са њима и сву радост и утеху коју нам Божић доноси. Поделимо је са нашим укућанима, комшијама, и целим светом.
 
Будимо апостоли ове радости, ове благовести међу људима, да је Бог постао човек да би ми постали Њиме богови по благодати.
 
Молитвено се сећамо и овога Божића наше браће и сестара на распетом Косову и Метохији, као и наше браће и сестара који су недавно пострадали од земљотреса у Петрињу, Сиску и Глини. Нека Господ подари свима потребну утеху и снагу, а нама дарежљиво срце да их се сетимо и подржимо испуњавајући Јеванђелску заповест о љубави према ближњима.
 
Сетимо се у молитвама и нашег блаженопочившег Свјатјејшег Патријарха Српског Иринеја, Митрополита Амфилохија, Епископа Милутина, и свих наших упокојених који се у овој години преселише у вечност Христову. Нека им Господ подари Своја Рајска Насеља!
 
Будимо сложни браћо и сестре, достојни својих славних предака!
 
Живимо утехом, вером и надом коју нам Божић доноси!
 
Будући одвојен од вас телесно због затворених граница, знајте да сам увек са вама у мислима и молитвама. 
 
Поздрављам све вас, своју духовну децу широм Аустралије и Новог Зеланда из седишта наше Светосавске Митрополије у Кабрамати – Сиднеју, поздравом мира, љубави, радости и свесмисла:
 
МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
Share/Save/Bookmark