У суботу 5.септемба 2020. годинe, на оданије Успења Пресвете Богородице и празник Светог Иринеја Лионског, а поводом годишњице од представљења у Господу протопрезвитера-ставрофора Милана Збиљића, у храму Светог Јована Крститеља у Волонгонгу, Свету Литургију служио је прота Бранко Босанчић, а у молитвеном присуству протопрезвитера-ставрофора Илије Драгосављевића и Љупка Чубриловића те многобројних чланова породице и парохијана.
У литургијској проповеди, о. Бранко осврнуо се на речи Христове “Подајте цару царево, а Богу Божије,” нагласивши да ове речи не треба разумети тако да се духовно строго одваја од световног, као што би многи моћници овога света желели. Религију би многи желели да потисну само у кућну приватност, у личну и индивидуалну ствар појединца. Као да је бити хришћанин неки хоби. А што су комунисти, од којих је и отац Милан изгнан, деценијама покушавали учинити у бившој Југославији.
Предање Цркве упућује да је однос између духовног и секуларног веома сложено питање, а прави баланс између једног и другог и смерницу у разумевању њиховог односа треба тражити у догми о стварању. Бог ствара свет и човека те њему и свему свету даје слободу. Тако, не само цареви и моћници овог света, него и лекари, правници и сви људи од струке имају од Бога им дату слободу, али не да је злоупотребљавају него попут Адама у рајском врту (који је добио све) да правилно управљају оним што им је поверено. Ако не дамо цару царево (или лекарској или правној или аутомеханичарској струци) онда религија постаје преоптерећење које у потпуности гута оно секуларно и тако нарушавамо део догме о оваплоћењу: онај који говори да је Бог слободу дао човеку и творевини. С друге стране, ако не наглашавамо ту везу између Бога и свега на овом свету онда потцењујемо и умањујемо њихово (од Бога дато) назначење. Зато треба предати цару оно легитимно право које има, а Богу све, укључујући и самог цара. Јер, на крају свих крајева: све на свету, па и сам цар, припада Богу.
Након свете Литургије сва тројица свештеника су одслужили годишњи парастос на којем се прота Илија бираним речима осврнуо на племенити лик и дело проте Милана.
Потом се заједнички отишло на гробно место проте Милана и протинице Милице где је одслужен мали помен.
Нека је у блаженом уснућу вечни помен проти Милану!
1
2
3
4
5
6
7
8
