Нема човека који корача овим светом, а да не пожели трајан осећај вечног блаженства и неисцрпне радости.
 Свако од нас јесте послат на те стазе с циљем да нађе пуноћу вечне радости и изнова изгради смисао живота у ванвременим оквирима пролазности.  Доживљај празника за нас хришћане је доживљај нашег сливања у вечност, предукус духовне насладе која нас узводи у сретање светим обитељима. Трагамо ли за извором неисцрпног вечног живота, не можемо  га наћи другде већ једино у Пресветој Богородици и Увек-Дјеви Марији у Којој пуноћа радости беше скривена у почетку, а потом и изливена. Јер дан нашег спасења уистину и почиње Њом, са даном када је Сама примила благу вест о ваплоћењу Сина Божијег, Јединог Новог под Сунцем. А ова узвишена тајна беше скривена од света у тишини, како созерцава Свети Јован Дамаскин. Богомајка тиме посведочи чудо над чудима али и чудо да је сваки човек јединствен и као такав призван да стреми свом Творцу по чијем је лику и створен.  Тиме, Сама Богомати постаде извор радости за цео људски род, извор утехе, наде, спасења, вечнога живота. Зато је у Богоматери бујица непресушних чуда као израза Њене љубави према човеку, јер је израз склада између Творца и твари, призвана да споји васцели  космос и сав тварни свет, а Којој се ми дивимо кроз њена дела и присно је доживљавамо као заштитницу. Њена свесрдна помоћ и посредовање у нашим исцељењима колико је за нас значајна у овоземаљском животу, за Њу је то начин да нас увери колико тварно остаје за нама и постаје споредно, а опет лако обновљиво и да смо управо из тих разлога позвани да - остављајући овоземаљско па чак и цело наше биолошко постојање -  Њом исцељени, се узносимо ка Небу које се за нас Њеним заступништвом пред нама отвара.
 
Тако и ми, мало стадо, окуписмо се пламтећих срца, да предвођени у овој духовној литији нашим Архијерејем, Епископом аустралијско-новозеландским Господином Силуаном надахнути духом истине торжествено узнесемо хвалу Богородици Тројеручици  за Њено трајно заступништво пред Својим Сином пред Којим Она има смелости умолити Га за сва духовна добра за нас. Служећи Свету Архијерејску Литургију, Његовом Преосвештенству саслуживаху протонамесник Немања Мрђеновић парох и старешина нашег светониколајевског храма у Блектауну, као и ђакон Милош Ракетић уз присуство прислужитеља при нашем храму. Пред сам почетак Свете Литургије, Владика Силуан је, досадашњег чтеца овог храма, теолога Дамјана Милетића рукопроизвео у чин ипођакона. Владика Силуан нас је детаљно упознао са богатом историјом иконе Тројеручице која је  не само чудотворан живописан лик већ и присуство саме личности Пресвете Богородице и представља извор благодатних дела која се изливају у србском народу али и у васцелом православном свету. Икона која је својим живим присуством у атоснким обитељима, себе представила као игуманију Свете Горе, а манастир Хиландар, у којем је нашла уточиште, у исто време је и место игуманијског престола свих православних атонских манастира. Али, наш владика је скренуо пажњу на још једну тајну која се крије у икони Пресвете Богородице Тројеручице, за коју се можда мало зна, а то је да, као литијска икона, она на својој полеђини има осликан лик Светог Николе Мирликијског, па наша парохија у Блектауну као да живи пуноћом духовног искуства под заштитом свог небеског заступника. Како нас је Владика Силуан поучио, духовни смисао светости у једном народу какав је наш србски, који је дао два света епископа, Светога Саву и Светог Николаја као и највећег богослова којег је наша црква имала у лику и делу преподобног аве Јустина, огледа се управо у јачању духовних спона и стремљења ка Небеским  врлинама, трајним вредностима и вечном спасењу. 
 
Као пчеле око саћа, тако се и  наша деца  која похађају веронауку при школи Богдан Болта  молитвено окупљају око иконе Пресвете Богородице Тројеручице свакога петка увече које је посвећено читању акатиста овој чудотворној икони и себе на тај начин молитвено уграђују у непрекидан ток времена, сведочећи и учествујући духом у свим чудима, која се нису збила једном за свагда, већ остају као трајно искуство непролазне љубави Пресвете Богомајке спремне да свакоме помогне у невољи и са сваким радост подели ко јој се искрено обрати и својом чистом и детињом душом јој молитвено приступи. Јер чуда која се изливају од Богородице, наш народ памти и оставља свом потомству не само као пролазне догађаје већ трајне и неизбрисиве поуке које сваки пут исказане постају још јачи извор надахнућа србског наслеђа, чинећи догађаје још аутентичнијим на путу спасења и тиме бивају украшене бојама истинске духовне благодарности  које се узносе оваквој светињи. Такво наслеђе постаје богатије сваким од нас ко у њему сведочи ткајући у њ сваки издах, сузу или радост које трају и остају у вечности. 
 
Ипођакон Дамјан (Михаило) Милетић
 
 
 
IMG-31fdd3f8229ec3c91a6e98f0d6d55768-V
IMG-87a287d8d76b65c8a80c95aefc452e60-V
IMG-743c61d8705024b71ac965f351ea5dac-V
IMG-09714ef8daa0c8fe5af7b0ccf443ba46-V
IMG-fe7b6211883e2f59c8128e8d663f14ed-V
Слика 1
Слика 2
Слика 3
Слика 4
Слика 6
Слика 7
  • IMG-31fdd3f8229ec3c91a6e98f0d6d55768-V
  • IMG-87a287d8d76b65c8a80c95aefc452e60-V
  • IMG-743c61d8705024b71ac965f351ea5dac-V
  • IMG-09714ef8daa0c8fe5af7b0ccf443ba46-V
  • IMG-fe7b6211883e2f59c8128e8d663f14ed-V
  • Слика 1
  • Слика 2
  • Слика 3
  • Слика 4
  • Слика 6
  • Слика 7
  • Share/Save/Bookmark