У суботу 18. јула, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Господина Силуна, у манастиру Светог Саве – Нови Каленић код Канбере, саборно је прослављена годишњица обележавања мученичког страдања ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића – Дражин дан.
Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Силуан уз саслуживање протојереја-ставрофора Јакова Јовића и Ђуре Ђурђевића и ђакона Милоша, уз прислуживање чтечева из Волонгонга и Канбере.
На Светој Литургији је одговарао хор из цркве Светог Саве са Фарера који води матушка Јелена Ћећез.
У својој беседи Епископ је пожелео срећан и благословен данашњи дан у коме смо се сабрали у част и сећање на велику жртву, мартирску за српски род од стране ђенерала Драгољуба и његових војника који су заправо следили пут својих великих претходника.
Данас пониремо у тајну жртве ђенерала Драгољуба. Једино црква и ум цркве може да на прави начин дефинише ствари и поставља на право место. Зато увек треба застати пред тајном жртве и подвига и дозволити да проструји мисао Божија, како би на прави начин одали почаст онима које поштујемо и чије жртве се сећамо. Чича Дража је био човек народа свога, човек који је давао себе не само речима и обележјима, него крвавим знојем, тешким напором, подвигом и великим ранама, оставши са својим народом до самога краја. То знају сви који знају његов живот до његове мученичке кончине. Величина његова је, што је он према речима Владике Николаја, следио пут завета својих отаца, знајући да слобода не може бити само у томе да остане само у животу, да само егзистира. Знао је да постоји слобода која је цењенија и скупља од ове привидне слободе, да је човек једино слободан ако кроз њега струји наука Светога Саве. Једино у истини Христовој у крсту часном је истинска слобода – једино оно што Србин носи у себи као снагу свог бића, идентитета, то је оно за шта вреди умрети а то је наша вера православна која је истина дата роду људском и којом су живели Срби и за коју су плаћали најскупљи данак – своје животе. Ради те истине која даје човеку праву и истиниту слободу вреди умрети. Он није знао за реч капитулација и како је забележио у својим белешкама, та реч је страна његовом речнику. Видимо да је он човек јеванђеља Христовог, који је славио своју славу, човек које се причешћивао и исповедао и човек који је веровао у Живога Бога.
Ђенерал и сви они које смо споменули дали су најдрагоценије за свој род – свој живот, када су многи поклекли, они су повели битку за ослобођење своје земље. Ђенерал је добро памтио претходне ратове и знао је колико је скупа слобода, те да је вредно и цењено да се човек бори, па макар и до смрти.
Ми се до данас сећамо његовог подвига, и сведочимо и данас његов подвиг и његову љубав. Дао је живот за оно од вечног садржаја и смисла и оставио нама у аманет да се и ми боримо за оно што вечно и вредно, за наше светиње, да будемо добри православци, да будемо прави верници и да, ако треба будемо исповедници.
По Светој Литургији и парастосу у манастирској цркви, служен је помен испред Дражине колибе, а потом су свечано положени венци у име Црквених општина и Четничких покрета и организација.
Потом је уследило послужење у малој сали које су припремиле локалне чланице Кола српских сестара на челу са председницом Савеза Кола Српских сестара а сав приход прикуљен тога дана предат је благајнику Митрополије за одржавање чича Дражине колибе и мале сале где се редовно сваке године приређује ручак за обележавање Дражиног Дана. Пригодан културно-уметнички програм је припремио о. Горан Ћећез, који је уз неколико рецитација Милке Миличевић, одсвирао и отпевао неколико одбраних песама: Суза Косова, Жив је Дража умро није, Пожутела слика стара…
На крају програма Епископ се обратио присутнима, и поновио зашто је Чича Дража толико велики, зашто га толико волимо и зашто му чинимо спомен? Јер је поникао из једног контекста који се може назвати Светосавским, а то је православље проживљено у духу српском, на један препознатљив и приступачан начин нашем народу.
Вратимо се програму Светог Саве. Ту искру је Дража носио - да је вечно Царство непролазно а ово земаљско за времена. Није битно колико ће мени добро бити уколико се од мене одузме оно што је суштински важно, што ме чини човеком, што ме чини Србином Светосавцем. Светосавље је темељ свега јер без вере нема здравог национализма, без вере нећемо очувати ни српски језик ни успомену на Дражу. Без темеља грађевина пропада, зато вежимо себе и децу за вечне вредности за веру и јеванђеље Христово, за Светосавски пут и онда ћемо опстати и наши домови ће процветати.
20200718_095044
20200718_122904
20200718_130014
20200718_131052
20200718_131105
20200718_131205
20200718_145913
20200718_150334
20200718_150637
20200718_151309
20200718_153053
IMG-1c97df6c3758066a79dfdd1784d0bdcf-V
IMG-2e30c1dc60b10fc9e5fb0c693049be85-V1
IMG-3b981c37d5ff5cd4fb69091f61185f80-V2
IMG-7cf89f8a272ed250a4ff9fdebb968237-V
IMG-42a30fbfae91ca5ed9601c7b725164f2-V
IMG-171f992c8749c94604f824c970e4ac6a-V
IMG-860b769a7442c647bec7db9dc3daaaf5-V
IMG-6859f2f3c6cdff6aed611d1c71267f98-V
IMG-7857ffd023d9dfa903d2813e6a220b61-V3
IMG-a8af68f4f9241fb9ba233c43a144c0d8-V
IMG-ce0938dcc71b1230e9f8ef3599e26cdd-V
