По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Господина Силуана, прве недеље Великог и часног поста, служена су саборна великопосна богослужења у храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати.
Прва четири дана служено је Велико повечерје са покајним каноном Светог Андреја Критског, и сваке вечери после канона, по благослову Епископа, свештеници су се обратили вернима са поукама о смислу поста, значају покајања и исповести и важности великопосних богослужења као припреме за Празник над Празницима.
У среду је служена Литургија Пређеосвећених дарова у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Господин Силуан, уз саслуживање протојереја-ставрофора Николе Билића и ђакона Милоша. Појали су свештеници из Сиднеја, уз учешће великог броја верника.
У својој беседи Епископ је истакао да је Пређеосвећена Литургија, древна, иако се приписује Светом Григорију Двојеслову. Прописано је да се служи током Свете четрдесетнице, када су током поста искушења доста интезивнија и хришћани потребују Свете Тајне. Ова вечерња служба са причешћем, нама се дарује да се хранећи Богом преображавамо и просвећујемо. Смисао нашег живота јесте да уђемо у загрљај Божији, односно у најтесније јединство са Њим. Наша припрема јесте кроз покајање, али важно је да имамо правилну диспозицију и правилан однос према Светој Тајни.
У петак у вечерњим часовима, у цркви Светог кнеза Лазара у Александрији, Његово Преосвештенство Епископ Господин Силуан, служио је Литургију Пређеосвећених дарова уз саслуживање протојерја-ставрофора Николе Билића и ђакона Милоша Ракетића. Епископ је у својој беседи указао да је цео наш живот велики пост и да се програм, слика и кретање нашег живота открива се у часном посту, а то је да странствујући на земљи ми гледамо ка Небесима. Рани хришћани су знали да немају постојана града, као што га ни Христос није имао, јер су знали да је њихова отаџбина Царство Небеско. Царство Божије је више од апстрактног појма, по речима Христовим оно је у нама, оно је стање. Царство Божије јесте место обитавања у Новом Јерусалиму, али и то место је стање које човек осети као свој рај. Свети Оци кажу да ће грешницима тај рај бити пакао, јер су њихова духовна чула отупела. Зато нам је часни пост мапа да видимо успоне и падове да би постом и молитвом - оружјем и силом као духовним крилима која су уједно оклоп и штит победили искушења и удостојили се да примимо причешће, хлеб живота.
На Теодорову суботу, Епископ је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, уз саслуживање протојереја-ставрофора Ђуре Ђурђевића и Николе Билића, протођакона Петра Мракића и ђакона Милоша.
Епископ је у својој беседи, објаснивши историју и значај прослављања Теодорове суботе указао да поучени овим примером, видимо да Бог никада не оставља, већ се стара о сваком човеку, народу и целоме свету. Без обзира и на данашња искушења и изазове, не треба да се уплашимо нити да срце наше постане бојажљиво, нарочито када се сабирамо на Светој Литургији која је икона Царства Небеског – икона нашег будућег живота. Свето православље је свето истинољубље а то значи да стојимо у непрестаном подвигу.
Након Свете Литургије уследило је послужење у сали парохијског дома.
87952448_2477368545907766_5572572903800569856_o
88139719_2477368709241083_874800115670319104_o
88213210_2477368435907777_4724205820756099072_o
89603957_2487178764926744_9058838355210403840_o
