Милошћу Пресвете Богородице, Саборни храм Светог великомученика Георгија у Кабрамати, походила је најпоштованија икона Руске Православне Цркве - Курска икона Пресвете Богородице звана „Знамење.“
Велики број верника из околних парохија, дошао је у храм да се поклони овој великој светињи.
Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан служио је акатист Пресветој Богородици уз саслуживање протојереја-ставрофора Бориса Игнатијевског, старешине храма Покрова Пресвете Богородице Руске Заграничне Цркве, и протојереја-ставрофора: Ђуре Ђурђевића и Николе Билића, као и ђакона Милоша Ракетића.
После акатиста верници који су приступали да целивају икону, помазани су Светим јелејем са гроба Господњег из Јерусалима.
Курска икона Пресвете Богородице, звана „Знамење“, јавила се у Курску 8. децембра 1295. године, када је Бату-кан разорио град. Читаво опустошено место обрасло је густом шумом. Некакав ловац из суедног града Рилска угледа крај корена једног дрвета икону окренуту лицем ка земљи. Било је то 8. септембра 1295. године, на територији некадашњег Курска. Човек подиже икону, и – испостави се да је то икона Пресвете Богорице звана „Знамење“. Чим је ловац одиже са земљe, на месту где је лежала појави се извор.
Ова Чудотворна икона пред којом је исцељен и мали дечак Прохор - будући велики Старац Руске Земље, Свети Серафим Саровски, након избијања Бољшевичке револуције у Русији, пренета је промислом Божијим најпре у Грчку, а затим у Србију, где је боравила око 25 година, делећи заједно са Српским народом његову голготу, и помажући многима својим благодатним заступништвом особито током бомбардовања Српске Престонице у Другом светском рату.
„Изабраној Војвоткињи и благој Одигитрији, која нас води ка Граду Небеском припаднимо сви који овде себи града не налазимо, молећи за Њено свемоћно заступништво, и помињући чудеса иконе Њене, која се од давнина до данас изливају, велегласно завапимо:
Радуј се, Владичице која знамења милости Своје свету увек објављујеш!“
