На Сајму књига у Београду приказана је тек из штампе изашла Књига проповеди ЈЕВАНЂЕЉЕ ХРИСТОВО-РЕЧ НАШЕГ СПАСЕЊА аутора Милорада Лончара протојереја-ставрофора, у издању Светигоре. Међу другим делима ово је трећа књига проповеди. О садржини књиге обима 480 страна где је смештено 54 проповеди штампане на најквалитетнијем кундзрук папиру у тврдом повезу, најпре је говорио митрополит Лонгин вишедеценијски сведок пастирског рада проте Милорада на више континената. Mитрополит Лонгин je истакао да је био сведок настанка појединих проповеди, које су се нашле у новоизашлој књизи, када су оне произношене у нашим храмовима. Нагласио је да проту Милорада познаје као свештенопастира истински и сасвим посвећеног својој Цркви. -У време док још није било интернета вредни свештеници наше Цркве у расејању писали су беседе, произносили их у храмовима и у разним пригодама достављали у виду парохијских писама и листића верном народу. Отац Милорад је и у оно време а и данас припада оној групи свештеника који редовно проповедају. Мисионарски рад у којем је прота Милорад врло активно учествовао у Аустралији и Америци стварао је заједно са другим делатницима писане речи које су тумачиле Свето Јеванђеље у различитим форматима. Говорећи разумљивим речима на оба језика, што је значајно за наше људе у расејању, отац Милорад је увек врло вешто знао да приближи Свето Писмо и његове тумаче слушаоцима и читаоцима. Прота је добро знао и увек тога био свестан да ће изговорена реч дотаћи срца слушалаца само ако иста прође кроз срце проповедника и ако он говори у име Божије”. Митрополит Лонгин је своје излагање завршио речима захвалности самом аутору проповеди које су се нашле у овој књизи.
Врло похвално и објективно слово о овом делу проповеди произнео је књижевни критичар Желидраг Никчевић.
Из садржаја презентације књиге ЈЕВАНЂЕЉЕ ХРИСТОВО-РЕЧ НАШЕГ СПАСЕЊА преносимо казивање протојереја-ставрофора Драгомира Санда доскорашњег професора Богословског факултета БУ, врсног познаваоца области проповедништва.
”Кад се појави написана реч испод скута и писаљке проте Милорада Лончара, треба унапред знати да ће то бити созерцатељска реч на тему Светога Јеванђеља. Разложно, јер је он свештеник par exellance, духовник, пастир, отац, молитвеник и литург, проповедник васељенских простора и крила, он који је и сав потопљен у исто Јеванђеље. Зато он од њега почиње и њему се враћа. И само наивном аналитичару и посматрачу се на први поглед све чини једноставним и природним, а у ствари, све је другачије. Бавити се непрестано Јеванђељем Господњим значи бити близак сарадник, треба бити истински пријатељ Божји али и најближи онима коме је и написана реч намењена – другима око себе. Јер реч и порука није проста и дискурсивна, него спасавајућа, богословствујућа, окрепљујућа и светоотачка.
Зато, иако је на први поглед пред нама збирка беседа које се односе на све недеље каландара Цркве, тешко је као такву само дефинисати као беседницом. У бисерници каква је ова има највише елемената катихезе. Зато сва и личи на катихизис Светог Кирила Јерусалимског, књиге која има потпуни поучни карактер. Али да не погађамо, ово је топло и препознатљиво богословско штиво које заокружује јеванђелску поруку као пријемчива светоотачка читанка која се исчитава и може послужити као пратња свакодневним молитвеницима и Житијима светих верника који је практикују.
Њен садржај с почетка сваке приче цитира сваконедељни, одређени део недељне јеванђелске приче, и већ у самом почетку се најављује садржај и тематика као што се најчешће користе сви недељни свештенослужитељи као мото својих беседничких речи. Та ексхорта „упрошћава“ и прилагођава причу слушаоцу и читачу да би потом, и готово неприметно, се преточила у њено тумачење: јасно, прецизно и прилагодљиво савременом читаоцу. Ту се ненаметљиво придодају примери из савременог живота људи који се осећају или настоје да буду искрени верници своје Цркве. Примери који се памте, који су тек поред нас и на које нисмо баш обраћали мало или никакву пажњу. И после свега, јеванђељска реч се спушта као немирна река свом тихом увиру кроз једну или више животних поука. Такве су по формату и звучности све јеванђелске поуке и поруке књиге која је и почела са припремним недељама за Велики пост, потом недељне проповеди у току поста до Васкрсења Господњег, и све до Духова. Та би се реч са истим темпом, динамиком и освежењем наставила кроз недељне беседе до новог годишњег циклуса.
Мудри и смирени аутор се држао сопственог искуства које је прикупљао као васељенски духовник проносећи спасоносну реч целим земаљским шаром али и чврстим хватаљкама којима се придржавао – светоотачким искуством и мишљу које је наводио у много случајева.
О. Милорад доминира са изузетним познавањем палестинске топографије, локацијама, места, именима и појмовима какве срећемо у Јеванђељу. Односом њиховим, животним, међусобним на тако географски малом простору, разним утицајима, сферама међусобног живота и тумачи их. Као кроз меру мале енциклопедије много нам је јасније кад се тумаче приче о фарисејима, садукејима, Хананејима, Самарјанима, Јудејима, људи Галилејаца, њихових манира, нарави, мана и обичаја. А све одише једном целовитошћу какву срећемо појединачно али и кроз целину збирку овог јеванђелског зборника.
Написано „Јеванђеље Христово“ од стране о. Милорада Лончара, за које се годинама спремао студиозно и које је проверавао кроз реч коју је недељно упућивао својим верницима у местима свога службовања, како као парохијски „летак“ делећи им, па их је протом проверавао на начин саопштавања у својим храмовима усмено изложене као беседа, добило је своју коначност и у овом зборнику. Другим речима, ова књига је првенствено намењена христољупцима који ће је са задовољством и молитвеним осећајам читати. Друго, а зашто не рећи, она ће бити намењена и младим свештеничким нараштајима као грађа и матријал за њихове беседе које ће као млади свештеници моћи, нарочито с почетка свог службовања да користе на недељним богослужењима.
Оцу Милораду остајемо благодарни на овом животном труду, а крајњу награду нека му Господ подари као и његовим сарадницима и издавачу.”
Умировљени прота Стојадин Павловић такође је говорио на овој промоцији. Из његовог излагања издвајамо један део. ”Прота Милорад. Тумач и проповедник Христовог Јеванђеља, врло ауторитативно повезује период Христовог боравка на земљи са ововременим дешавањима. То чини једним ланцем чије карике кроз векове Православног хришћанства представљају велики тумачи Светога Писма, свети оци и сведоци Речи Божије. На сва питања аутор кроз проповеди успешно даје одговаре и исте разрађује и проширује. Својим беседама прота води слушаоце и читаоце сигурним путем Христовим. Разумевши најпре Христов позив ”ко хоће да иде за мном нека узме крст свој и иде за мном” прота приземним и надасве разумљивим језиком указује на трасу Христовог пута. Успешно је прота у својим проповедима успео да високотеолошку терминологију учини приземном и сасвим разумљивом, што није лако. У његовим проповедима препознаје се узор-стил Светога владике Николаја. Прота Милорад књижевник разумљив Матерњи језик непрестано обогаћује кроз све проповеди. Та раскош подсећа младе нараштаје, посебно у расејању, на неопходност и начин чувања Српског језика. Ова, са протиним ранијим књигама проповеди, чине збирно прави приручник, уџбеник омилитике, штиво нарочито потребно младим свештеницима. Од ововремене поплаве ријалити садржаја младе душе могу штитити и проповеди проте Млорада.”
Као што је и ред, аутор прота Милорад је на крају захвалио митрополиту Лонгину, књижњвном критичару Желидрагу Никчевићу-уводничару у саму садржину књиге, протама Драгомиру и Стојадину и свим присутним. ”Увек сам сматрао да је најснажнија проповед она коју човек проповеда сопственим животом, што ни у ком случају не искључује писану реч која оживотворује нашу мисао и чини је делотворном. Благодаран сам Издавачкој кући Светигора на монументалном подвигу у издаваштву и, наравно, на издању још једне моје књиге. Посебна благодарност припада моме пријатељу и првом човеку ове куће, проти Радомиру Никчевићу, чији допринос за успех Светигоре није лако измерити. И на крају највећа захвалност за ово дело припада уваженој протиници Весни Никчевић, лектору која је умила мој текст на посбан начин. Ја сам тражио да она буде ко-аутор али она је то одбила. Радоваће ме и сматраћу да труд на овом делу није био узалудан, ако ова књига помогне некоме да нађе пут ка Небу”- завршио је прота Милорад Лончар.
Протојереј-ставрофор
Стојадин Павловић