+СИЛУАН
МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП СИДНЕЈСКО- ВЕЛИНГТОНСКИ И МИТРОПОЛИТ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ
Свему свештенству, свештеномонаштву, монаштву и благоверном
светосавском народу Божијем богомспасаване
Епархије аустралијско-новозеландске Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!
Драга ми духовна децо у Васкрслом Господу Христу,
Сабрани у нашим светим храмовима широм Аустралије и Новог Зеланда овога
васкршњег јутра, испуњени радошћу великом, примимвши Светлост од Незалазне
Светлости, хитајмо Христу Васкрситељу из мртвих!
Да, браћо и сестре, хитајмо Њему, нашем једином и истинском Пријатељу, нашем
Добротвору, нашем Спаситељу! Пре Христа, пре Његовог славног и
свепобедоносног Васкрсења, шта је човек био у овоме свету? Сенка, плач и шкргут
зуба! Онај, који је некада био одевен у светлости, нашао се у мраку и сенци смрти.
Али, милостиви и свесажаљиви Бог и Господ, Који не жели смрти грешника него да
се спасе и жив буде (Јез. 18:23), сави Небеса у Оваплоћењу Сина Свога и Његовом
Крсном жртвом, смрћу и славним Васкрсењем подиже наш пали образ, наше
прародитеље, пропутивши као нови Адам њима и свима нама пут у васкрсење и
вечни живот. И заиста, како благовести Свети Пророк Исаија, народ који ходи у тами
угледа видело велико и онима, који седе у земљи где је смртни сен, засветли видело
(Ис. 9,2) и походи нас Исток са висине (Лк. 1, 78-79).
Овај Исток са висине, ово видело велико јесте наш Господ Исус Христос, Који
светлошћу Својом, како се обзнањује на Светој Пређеосвећеној Литургији,
просвећује све!
Зато као народ православни – светосавски дужни смо да се Христу враћамо, да у
Њему истинску слободу тражимо, опитом окусимо и видимо (Пс 33,8) истинску
радост, излаз и спас од тираније греха смрти и ђавола!
Треба да знамо да нема на земљи „пасхе“, пролаза, нити излаза из криза, уколико
њихово решење тражимо ван и мимо Христа! Окружен невољама, страдањем и
разним кризама, свет је у грозничавој потрази за спаситељем, за човеком, неким
универзалним лидером који би решио ратове, немире и страдања у свету. Човеком,
који би донео мир и благостање човечанству… По друштвеним мрежама, малим и
великим екранима је потрага за неком вешћу, за неким догађајем, који би означио
неку промену, прекретницу. Пред нама Христос, сав у Васкршној сили и слави, а
човек свој поглед приковао за земљу, те и није у стању да види Небеса отворена и
Сина Човечијег где седи у слави са десне стране Богу (Дел. 7,56). Пазимо се, браћо
и сестре овога искушења, да не би некога другог ставили на место и уместо
Богочовека Христа. Јер, и поред природне људске потребе за свим горе реченим,
треба да знамо да повратак Богу јесте једини излаз из свих наших искушења.
Због тога поглед свој увек да држимо према Господу и да се наоружамо Именом
Његовим.
Желимо се у овој Васкршњој честитики кратко осврнути и на кризу која је већ дуже
време захватила хришћанство на западу, где се деценијама вера претвара у
фолклор и обичај. На пример, да се највећи и најрадоснији догађај у историји
човечанства – Васкрсење Христово, дакле празник Васкрсења, замењује
чоколадним зеком или Божић руменим и дебељушкастим Деда мразом! Ово није
случајност, браћо и сестре, ово је у самом језгру дело палих анђела, који желе да по
сваку цену Христа замагле или, боље рећи, уклоне из фокуса људске пажње. Због
ове постепене, сада већ милитантне вокистичке секуларизације хришћанства на
западу, где се Христос и Његово Свето Јеванђеље претварају у бајковиту причу
подложну машти и слободној интерпретацији појединца, многи хришћани на
западу су одустали или одустају од своје вере, а њихови храмови се претварају у
ресторане, кафиће, гостињске објекте или се продају другим верским заједницама.
Ово је велика трагедија секуларизације вере, саображавања Цркве свету, а не
Господу.
Једини излаз из овога јесте повратак Васкрслом Господу Христу, Православном
Христу и Његовој Светој Цркви. Повратак Христу – не модификованом,
ревидираном, прилагођеном трендовима, већ аутентичном и непромењеном
Христу, Који је исти јуче, данас и у векове! (Јев. 13,8).
Сетимо се и овога Васкрсења наше браће и сестара на распетом Српском Косову и
Метохији, молећи се да их Господ заштити од сваке невоље и опасности. Не смемо
нипошто дозволити себи да наша деца, а и ми сами, заборавимо ову најсветију
српску земљу, овај најсветији Светосавски олтар. Трудимо се да живимо по
Косовском завету, који нам оставише наши Свети преци, и да по њему васпитавамо
своју децу овде у Аустралији и Новом Зеланду. Завет косовски није ништа друго, до
Христово Јеванђеље, његове вредности, етика и живот.
Поздрављајући све вас, своју драгу духовну децу широм Новог Зеланда и
Аустралије, поздравом победе Христове, желим вам свима изобиље снаге, радости
и сваке утехе!
Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!
Дано у Митрополији у Сиднеју,
о Васкрсу 2025. лета Господњег
+ С И Л У А Н
Архиепископ сиднејско-велингтонски и
Митрополит аустралијско-новозеландски
