У манастиру Светог Саве српског у Холу код Канбере од 2. до 4. марта 2018 године одржан је први семинар чтечева Митрополије аустралијско-новозеландске.Семинар чтечева имао је двојаки карактер. Са једне стране он је део просветне мисије Цркве на овим просторима. Са друге стране овај семинар се показао као неопходност за даље унапређење богослужбеног поретка и благољепија у Митрополији Аустралијско-новозеландској. Његово Преосвештенство Епископ Силуан вођен пастирском одговорношћу како за просветну мисисију Цркве, тако и за богослужбени поредак у Митрополији организовао је овај први саминар за чтечеве, у сарадњи са Архимандритом Петром (Радуловић), Протонамесником Гораном Чечез, и протођаконима Миодрагом Томић и Петром Мракић.
На семинару су узели учешће како пострижени чтечеви тако и они који у својим парохијама широм Аустралије врше дужности чтеца. Ово сабрање имало је за циљ, упознавање учесника са службом чтеца у Цркви. Семинар је имао два дела, теоретски и практични део. У теоретском делу учесници су упознати са смислом ове службе и са дужностима и обавезама које чтец има у Цркви и према Цркви. У другом, практичном делу, учесници су имали прилику да на примењени начин испробају радње које као чтец обављају у току богослужења. На овом првом семинару за чтечеве учесници су обрадили обавезе чтеца на Св Архијерејској Литургији. У плану је да, уз помоћ Божију, у будућности буду обрађене специфичности и других богослужења Цркве, као и даље усавршавање на нивоу намесништава Митрополије.
Иако је степен чтеца најнижи степен црквеног клира, његова служба у Цркви је веома значајна и широка. Чтец не само што има улогу да на богослужењу чита, него је и прислужитељ олтара. Због широке улоге чтеца у богослужењу и због тога што је богослужење центар нашег Хришћанског живота, овај семинар је од великог значаја за унапређење свеукупне мисије Христове Цркве на простору Митрополије.
Служба чтеца је древна. О древности ове службе сведочи и чињеница да су чак и у Старом Завету били посебно одређени људи који су народу читали из књиге Закона Божијег (Нем 8.8.). Тако и у Новом Завету, сам Господ је потврдио службу чтеца тако што је у синагоги у дан суботњи читао (Лк 4.16.). Будући да је чтец „први степен свештенства“ како се новопроизведеном чтецу и каже на пострижењу, нико се не може узвести ни у један други степен, а да најпре није пострижен за чтеца.
Такође, познато је да су чтеци скоро увек били препознатљиви припадници клира јер су пострижену косу на темену одржавали постриженом, као видљиви знак припадности клиру. У наше време, готово у свим помесним Црквама пострижени чтец носи подрасник (доњу мантију) као видљиви знак свога припадања црквеном клиру. Међутим, у нашој српској Цркви је та пракса услед разних историјских околности ослабљена, мада се понегде полако обнавља. На богослужењу, уколико се чтец налази у олтару, он је препознатљив по томе што је обучен у стихар, који је такође одежда која је заједничка свим степенима свештенства укључујући и епископа.
У свом уводном предавању Преосвећени Владика Силуан и отац Горан Чечез, истакли су да благољепије богослужења на видљив начин манифестује лепоту Царства Божијег. Другим речима, видљивим благољепијем богослужења сведочи се невиљиво и неизрециво благољепије Царства Божијег. Зато је важно да никаква дихармонија и метеж овога света не улазе у литургијски простор.
Имајући у виду ове речи, последњег дана семинара служена је торжествена Св Архијерејска Литургија уз учешће од око двадесет чтечева, који су на веома хармоничан начин свима видљиво посведочили да је Св Литургија заиста небо на земљи. Познато је да је Цар Јустинијан у Цариграду законодавно установио да при цркви Свете Софије буде чак 110 чтечева. Међутим, ми се радујемо и овом мањем броју јер је то ипак вероватно највећи број чтечева који је икада истовремено прислуживао Епископу на простору наше Митрополије.
Потребно је са дубоком захвалношћу поменути и црквени хор из Канбере предвођен протонамесником и протиницом Чечез који су својим ангелоподобним појањем употпунили ово молитвено слављење Бога.
Молитвено се надамо да ће Господ да благослови да се плодови овог доброг рада умноже и рашире на славу Његову.
Посебна благодарност свих учесника семинара иде вредним сестрама, на челу са сестром Милицом Козлином, и браћи који су учинили све да се сви што угодније сместе и угосте.
Семинар је закључен уз пријатно дружење, разговор и размену утисака.
