"Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву"!

 

Верни Српски народ из свих држава и крајева Аустралије, од раних јутарњих часова, почео je да хрли ка своме светоме Манастиру Нови Каленић,  како би у њему прославили Првог архиепископа српског - Светог Саву. 

Звона манастирског храма означила су почетак литије у којој су свештенство и народ Божији допратили своје Епископе од резиденције до храма. Свету Архијерејску Литургију предводио је Епископ ваљевски Г. Милутин, члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, који је у званичној посети нашој Митрополији, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом аустралиско-новозеланским Г. Силуаном. На Светој Литургији је саслуживало бројно свештенство сиднејског и бризбејнског намесништва. Овом славском сабрању присуствовао је и амбасадор Републике Србије у Аустралији, Његова Екселенција г. Мирољуб Петровић са супругом.

Литургију су на посебан начин, својим умилним гласовима,  улепшали наши хорови из саборног храма Св. Георгија из Кабрамате, вођен Даријом Галић, хор из сиднејске Лазарице,  предвођен Драганом Милановић и хор из храма Св. Саве са Фарера, под диригентском палицом Јелене Ћећез.

Обновљен и украшен манастирски храм није могао да прими сав народ, тако да је доста верника пратило Литургију стојећи испред храма. Озарених лица верници су учествовали у  богослужењу, а онда су са видном радошћу саслушали беседу Епископа Милутина, који је столовао у овој светињи и био њен настојатељ. Преосвећени Владика је пренео поздраве и благослове Патријарха Српског Г. Иринеја, наглашавајући да Мајка Црква воли своју децу, без обзира на удаљеност. Можда чак више ону децу која су најудаљенија. Основна порука обраћања Преосвећеног владике Милутина била је у томе да Црква позива сву своју децу у јединство у Исусу Христу, Спаситељу нашем, као и да не смемо дозволити да се икада више делимо у било ком смислу. Само слога Србина спасава, стара је наша изрека, а то одговара речима Јеванђеља које кажу:Једно стадо и један пастир (Јн 10:16). 

У току Литургије причестио се велики број деце и народа. После заамвоне молитве свештенство и народ су пошли у славску литију око храма. При повратку у храм служен је помен на гробу блажене успомене Епископа Петра (Банкеровића). Домаћин славе за ову годину био је брат Славко Аранђеловић са породицом, а славу за идућу годину примио је брат Горан Ћулибрк са мајком Милом.

Епископ Силуан је на крају Свете Литургије бираним речима поздравио уваженог госта, истичући значај његовог пастирског рада на овим просторима као и његову сталну и истинску бригу за добро и напредак Митрополије. Позвао је све Србе да, угледајући се на Светог Саву, измиритеља браће своје, и сами радимо на измирењу себе са Богом и једни са другима, те да тако праштајући, прихватимо братски загрљај, спасења душа наших ради.  

Отварање 37. Светосавског фестивала почело је у 13 часова. Сабор је отворио надлежни Епископ г. Силуан, који је још једном поздравио све присутне и поручио да смо под присмотром Небеске Србије, нашег вечног Светог Саве, а и почивших Архијереја, Светог Патријарха Павла, Митрполита Иринеја и верног народа, који су радили на помирењу и живели у жељи да дочекају дан када ће се поново Српски народ ујединити у само Једној Светосавској Цркви. "Живео Српски народ! Нека су благословени сви крајеви Српских земаља и нека је благословено Српско Косово"!, рекао је наш Епископ. Народ је поздравио ово обраћање Епископа бурним апалузом. 

Саборовање је настављено трпезом љубави и дружењем у великој манастирској сали, где су са нарочитом радошћу и весељем поздрављена деца фолклорних група из Вајкола - Бризбејна, Канбере, Сиднеја, Волонгонга и Дапта, који су одушевили својим наступом. Протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић који је и ових дана показао несебичан труд у организацији прославе, поздравио је све присутне. Потом је протојереј-ставрофор Миодраг Перић прочитао имена браће и сестара, који су одликовани архијерејским граматама, за рад и труд протеких месеци око обнове манастирског храма, резеденције и осталих просторија манастира. 

Епископ ваљевски Г. Милутин на се крају још једном обратио, захваљујући Господу што је овај манастир, којег он носи у своме срцу, доживео Васкрс, поздрављајући све радосним поздравом: Христос Васкрсе, док је народ у радости одговарао - Ваистину Васкрсе!  

После завршеног програма Епископи су напустили Сабор, јер су морали да крену у правцу друге светиње, манастира Св. Саве у Илајну, Викторија, где ће се одржати слична прослава следећег дана. 

Текст: г. Јован Богићевић