Поводом Ваведења Пресвете Богородице у претпразнички недељни дан 3. децембра Коло српских сестара “Косовка девојка” из Волонгонга прославило је своју славу. Свечаност је била вишеструка.  Уз појање дјечијег хора, сестара из Манастира Талонг и Канбере, породице Збиљић те пјевнице слављеничке парохије као и  уз саслужење пропрезвитера-ставрофора Милана Збиљића, Илије Драгосављевића из Канбере, Душана Стефанова са Голд Коста и Љупка Чувриловића из Дапта и протођакона Петра Мракића свету Литургију је служио преосвештени владика Силуан.
Тога јутра мати игуманија Ана са искушеницом из манастира Св. Великомученика Георгија из Светог града Јерусалима на поклоњење је донијела честицу Часног крста, мошти свете Варваре, те мученика Витлејемских и Хозевитских. Пред почетак Литургије четворицу младића из парохије владика је рукопроизвео у свештени чин чтеца тј. читаче свештених Писама парохије у Волонгонгу те им тим поводом додијелио пригодне грамате.
Домаћица славе била је госпођа Милена Премовић са породицом која је са предсједницом госпођом Сандром Одак-Фланаган те преосвећеним владиком Силуаном, сестрама и народом преломила славски колач. За домаћице наредне славе примиле су се госпође Катарина Марковић и Смиља Дејановић.
С обзиром на велику светињу која је тога дана походила поменуто парохију након свете службе Његово Преосвештенство владика Силуан и мати игуманија Ана из Јерусалима у порти храма су заједнички, а у трајни спомен велике духовне радости, посадили дрво маслине која, по ријечима епископа симболизује “изливање изобилне милости Божије на ово мјесто и парохију”!
Након свете службе у парохијској  сали која је била мала да прими све присутне, дјечији хор извео је неколико пригодних пјесама у част доласка великих светиња хришћанскога свијета, Преосвештеног владике и мати игуманије.
Сабирајући утиске велике духовне радости парохијани и вијерници из Волонгонга, Дапта, Канбере и Сиднеја провели су угодно поподне уживајући у богатој славској трпези коју су припремиле вриједне сестре слављенице које наредне године славе педесету годишњицу дјеловања и активног рада.
Текст:
О. Бранко Босанчић, протопрезвитер