У суботу, 16. септембра 2017. године, после вечерње службе, коју је служио сам Епископ, уз саслужење архимандрита Петра (Радуловића), Архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Милорада Лончара, старешине храма Св. Стефана у Кизбороу и протођакона Петра Мракића, епархијског ђакона из Сиднеја, Епископ се обратио присутним свештенослужитељима и верном народу:

 

Драга браћо и сестре,

Окупили смо се овде вечерас, на ову вечерњу молитву, у храму посвећеном једном од највећих српских светитеља, са осећањем и вером да су они сви са нама.  Овде је кнез Лазар српски, овде су мученици косовско-метохијски. Овде су свети ратници – Стратилати небески. Овде је Св. Стефан Дечански, заштитник овога светога храма. Стефан, нимало мање силни од сина му Душана. Овде је небеска Србија браћо и сестре, сабрана – овде је сам Христос, међу нама и са нама, јер Христос рече: „Где су двоје или троје сабрани у моје име, ту сам и ја са њима“. Радује се срце, моје, радује се душа моја, што смо се данас сабрали у овоме светоме храму, подигнутом од стране наших драгих отаца, браће и сестара, у славу Божију, у славу светога краља српског Стефана Дечанског. Ово дело је знак њихове љубави према својој вери и према свим оним лепотама, које су овде донели са собом, напустивши отаџбину и дошавши у нову отаџбину, далеко од матице, али само географски. Видимо и срцем и душом да је ова богомоља истинско сведочанство тога да су они везани свим својим бићем за своју отаџбину, а пре свега за оно што је украс српскога рода кроз векове - за своју Светосавску православну веру. Богу слава што се овде нађосмо загрљени у Христу Богу, што се нађосмо загрљени у Светосавској нам цркви, једној Мајци Цркви, коју је основао Св. Сава, а коју утемељише сви они који пођоше путем Светога Саве. Ево, данас, браћо и сестре, Богу слава, ми смо они који ходају путем Светога Саве. Један је Св. Сава, један Христос који нам га даде, једна Света нам Црква нераздељива, један Бог и Отац свију, један Српски народ, једна душа Српског народа. Не може човек да живи без душе, браћо и сестре, тако не може ни народ да живи без душе. Не може Српски народ да живи без своје Светосавске душе, без своје Светосавске вере, без свога крста. 

Овде видимо на овоме престолу крст и поруку Српскоме народу да само слога Српски народ спасава. Која је то слога?  Слога око крста Господњег. А тај је крст Господњи, свима нама, онога момента када смо се крстили, постао и наш крст као и целог народа нашег. Јер истина, браћо и сестре, у овоме свету, не може да иде на другим ногама осим на ногама страдања, а  лаж и зло не могу да поднесу истину,  правду и доброту божанску. 

Радујемо се у Господу што у првој канонској посети овоме светом храму угледах Српски народ у овако великом броју. Угледах Српски народ прошаран и младошћу и старошћу. То је доказ да је наш народ жив; то је доказ да Српски народ зна шта је најбитније у његовом животу, а то је свети правац утемељен од светих Саве и Симеона као и осталих многобројних и светих из лозе Немањића. То је пут на који је указивао и Св. Николај Велимировић и, нимало мање, Св. преподобни Јустин Поповић, а и сви наши свети Архијереји, кроз сву историју рода нашег, позивају Српски народ да крене тим истим путем, путем спасоносним, путем вере своје Православне, путем јединства у вери Православној. И, само ћемо тако, браћо и сестре, и поред тога што нас ових дана и плебисцитима и другим искушењима оптерећују, чврсти у вери у Христа, те сложни,   одолети, као Црква која одолева кроз векове. Црква је надживела разне Нероне и Диоклецијане и друге императоре и злотворе, и многе режиме и гоњења,  а најстрашнија у двадесетом веку. Одолеће православни народ Божији само у колико будемо учили нашу децу, од најмањих ногу, да је за њих, најлепши пут - пут Светога Саве, а то је Христов пут. Учимо их да је најлепши међу синовима човечијим сам Христос, јер Он је Бог у телу и ту лепоту даде и нама, лепоту духовну, а ми је примамо кроз Свето крштење и кроз живот у Христу, у Њему Живоме Богу и Спаситељу. Нека је благословено ово вече! Нека је благословен Српски народ!, и нека одоли Српски народ тешким временима, кроз слогу и заједништво у Христу! 

Нека Српски народ пошаље из овог храма поруку мира и помирења. Не можемо  браћо Срби раздвојени и посвађани. Шта ће нам рећи Св. Сава када нас сутра погледа, шта ће нам рећи Стефан Дечански, и како ћемо га погледати у очи!? Верујемо чврсто да ви можете послати такву поруку, јер сте ви имали храбрости и срца да схватите колико је важно бити у заједници са осталом браћом у само Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви. Ви сте били спремни да дате свој удео у томе да се неке повреде и ране преброде и неке нетрпељивости превазиђу, ради овог јединства, ради бољег сутра за наш народ. И, то је порука ове вечери. Да будемо у слози, слози Христовој; да васпитамо своју децу у овим тешким временима. Нама су дата времена тако да их можемо издржати, јер, иначе, нас Бог не би призвао у њих. Издржаћемо ми то, ако Бог да, али, како рекосмо, само јединствено у нашој светој вери, чувајући оно што смо наследили од наших Отаца. Чувајући богатство наше православне српске баштине. Томе доприносе и ове ношње лепе и све остало што је освећено временом као и крвљу наших предака и наших светих Божјих угодника. 

Хвала вам за овако предиван дочек! Хвала о. Бојану, вашем духовнику! Нека га Бог благослови и заједно са њим све вас, брата Ранка и све овде присутне. Велики подвиг љубави учинисте и нека за тај подвиг љубави, Свети Сава дарује сима вама златник благодати Божије - благослов Небеске Србије! Да га носите на својим грудима, да га унесете у своје домове и да благослов ове вечери засија у свима нама и у целој нашој заједници у Аустралији и Новом Зеланду, амин, Боже дај! 

Share/Save/Bookmark