Дана 13. маја 2017. године у Господу се упокојио Високопреподобни архиђакон Викентије (Вујовић), сабрат и први настојатељ манастира Светог Саве у Илајну.
Архиђакон Викентије је рођен 29. августа 1933. године у Новом Селу, код Врњачке Бање, у богомољачкој фамилији од оца Радомира, који се касније замонашио и у монаштву се упокојио као монах Антоније, и мајке Стаменке, рођене Младеновић. Крштено име му је, пре монашења, било Миодраг.
Још као дечак је задојен народним богомољачким покретом Светог Владике Николаја, кога је упознао преко уз свог оца. После одслужене војске, долази за искушеника у фрушкогорски манастир Беочин 1957. године. Епископ сремски, Г. Макарије, видевши у Миодрагу вредног, надареног и искреног слугу Христовог, монаши га на Велику Суботу, а потом га рукополаже у чин јерођакона на Васкрс 1959. године. Уз манастирска послушања Богословију Светог Арсенија је завршио 1969. године.
Неколико година, иако у ђаконском чину, био је настојатељ манастира Беочин, а када је у овај манастир у кућни притвор, прогоњен од комунистичких власти, дошао Епископ хвостански Варнава, кога је касније СПЦ увела у диптих светитеља, био је његов келејник све до Владикиног представљења Господу. Све то време обављао је и послушања у Епархији сремској код Владике Макарија, који је његове способности изузетно ценио.
Чином архиђакона одликовао га је Епископ сремски Г. Макарије 1969. године, а познато је да се у свом животу неколико пута захваљивао епископима на рукоположењу у јеромонашки чин, изражавајући жељу да заувек остане у ђаконском чину који је изузетно љубио.
У Аустралију долази, преко Беча, у мају 1970. године, где служећи у неколико храмова прехрањује се и ради као грађевински радник, столар и на другим физичким пословима. По Аустралији путује и служи са свим епископима који су је посећивали или су били надлежни дијацезани. Године 1972. долази у место Илајн у Викторији где постаје први сабрат и настојатељ, и уједно један од оснивача манастира. Од доласка епископа Николаја у Аустралију, далеке 1974. године, архиђакон Викентије постаје ђакон и возач свих потоњих епископа аустралијско-новозеландских.
Осим ових дужности архиђакон Викентије је учествовао у оснивању гробља, градњи храма Светог Саве и Светог Алимпија Столпника, оснивању манастирске радионице воштаних свећа и другим манастирским послушањима. Нарочито је познат по свом гостопримству које је указивао свим посетиоцима манастира.
Свети Архијерејски Синод својом одлуком је архиђакона Викентија одликовао орденом Светог Саве првог степена.
Нека је вечан помен архиђакону Викентију који ће Васкрсење мртвих чекати у манастиру Светог Саве у Илајну.