У Сиднеју је протеклог викенда, 04. и 05. фебруара, одржан пети по реду Српски Фестивал који је још једном у самом срцу највећег аустралијског града окупио хиљаде Срба и десетине хиљада гостију и пролазника. Ова највећа јавна смотра српске традиције и културе на јужној полулопти још једном је подигла профил српске заједнице.

Фестивал је као и до сада у име Митрополије аустралијско-новозеландске организовала њена омладина, чланови и пријатељи Српског Православног Омладинског Удружења SOYA, заједно са преко стотину младих волонтера. Ови младићи и девојке вредно су радили неколико месеци да би пети Српски фестивал био лепши и успешнији од свих до сада.

Као и до сада, локација фестивала био је Тамбалонг Парк у светски чувеној Дарлинг Харбор марини у центру Сиднеја. Окружени светским знаменитостима као што су Харбор мост, Сиднејска опера, Анзак мост, Сиднејска кула и другима, улогорили су се овдашњи Срби и стали раме уз раме са највећим дијаспорским заједницама велике Аустралије.

Посетиоци су могли да уживају у традиционалној али и модерној српској музици, да гледају српске народне игре које су изводиле десетине фолклорних група; да слушају миле звуке фруле, да посматрају српске иконописце како дух немањићког српства ткају на обалама Пацифика. Нашло се ту и српске литературе, било је и песника, хуманитарна организација Срби за Србе приредила је изложбу фотографија са Косова и Метохије и прикупила донације за ову нашу браћу у окупацији. Хране и пића било је у правом изобиљу. Туристи не само да су се одушевили укусима него су долазили и да се сликају поред српских ражњева, котлића, котловине, роштиља, ћевапчића, пљескавица, крофни, пита, бурека,...

Српска омладина, лепа и здрава, да је само она изашла имали би смо се чиме дичити, радила је неуморно. Млади волонтери су организовали, опслуживали, послуживали. Имали су времена и да знатижељним странцима објасне по нешто из српске историје. На једном месту поставили су и доста значајних објашњења српских знаменитости. Било је речи о храму Светог Саве, Николи Тесли, Косову и Метохији, српском језику и писму, српској кухињи, историји, култури. Наравно, Новак Ђоковић као миљеник и Аустралије и српства оставио је свог трага па су била присутна и два мини тениска терена на коме су се неретко играла деца у српским народним ношњама.

Част да у име Преосвештеног Епископа Силуана отвори пети Српски Фестивал у Сиднеју припала је високопречасном протојереју Бранку Босанчићу још једном наглашавајући светлу будућност српске заједнице на Петом континету. Ипак, традиција којом се Фестивал затвара и овога пута била је највећи хит. У недељу вече, десетак минута пре шест часова када градске власти затварају овдашња дешавања, са главне бине зачули су се тактови српског кола а волонтери, посетиоци, гости, кувари и муштерије, Кинези који су недалеко славили своју нову годину, младо и старо, све се слетело и ухватило за руке. Вијориле су се српски барјаци Сиднејом, опанци шиљкани подбадали су пацифички бели песак а цео Сиднеј стао је на моменат да види какво то срце бије у српским грудима, срце радости и весеља.

Пети Српски Фестивал у Сиднеју био је лепши и успешнији од свих до сада, а ако наши млади, али и наша заједница, наставе да раде као и до сада, нема сумње да ће сваки следећи бити све успешнији.

Текст: Димитрије Грашар