Став Српске Православне Цркве према трансплантацији органа и ткива истоветан је ставу православне цркве уопште.
Православна црква поштује достојанство и интегритет сваког људског бића како га је Бог створио по својој слици дајући му слободу воље. Стога питање трансплантације органа и ткива са једног човека на другог је ствар личног избора сваког појединца у саветовању са духовником и лекаром.
У оквирима православне цркве појединцу се саветује да при избору има у виду два следећа принципа.
1. Органи са живог човека се могу пресађивати ако то не угрожава живот даваоца. У оваквим случајевима дозвољено је дати орган-дупликат као што су бубрези под условом да одстрањивање органа никако не доводи у опасност живот даваоца , затим делови кожног ткива под условом да то не угрожава физички изглед даваоца.
2. Могуће је и пресађивање са мртвог човека пошто се утврди потпуна биолошка смрт. Међутим Православна цкрва подразумева да је тело храм Божијег духа и захтева посебну пажњу према телу преминулог даваоца у процесу узимања органа и припреме за сахрану. Православна црква не одобрава кремацију.
+Иринеј
Епископ Митрополије Аустралијско – новозеландске
Српске Православне Цркве
САОПШТЕЊЕ СА СКУПА КАНОНСКИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА ОКЕАНИЈЕ О ПРЕСАЂИВАЊУ ОРГАНА И ТКИВА
Медицинска наука широм света развила је праксу пресађивања људских органа и ткива. Свакако су вредна дивљења сва ова настојања да се органи који не функционишу замене органима које донирају несебични појединци тако да примаоци, захваљујући оваквом дару могу да живе док им без тога не би било спаса.
Стога и ми смо позвани да подржимо овакву праксу пресађивања органа и да једни друге охрабрујемо да и сами постанемо даваоци органа и да на тај начин помогнемо људима који пате, а посебно имајући у виду да и ми једнога дана можемо бити у ситуацији да нам је потребан орган или ткиво, и да сами постанемо примаоци.
Православна црква поштује достојанство и интегритет сваког људског бића како га је Бог створио по свом лику дајући му слободу воље. Стога питање давања органа или ткива је ствар личног избора сваког појединца у саветовању са духовником и лекаром.
У оквирима православне цркве појединцу се саветује да при избору има у виду два следећа принципа.
1. Органи са живог човека се могу пресађивати ако то не угрожава живот даваоца. У оваквим случајевима дозвољено је дати орган-дупликат као што је бубрег, под условом да одстрањивање органа никако не доводи у опасност живот даваоца, затим делови кожног ткива под условом да то не угрожава физички изглед даваоца.
2. Могуће је и пресађивање са мртвог човека пошто се утврди потпуна биолошка смрт. Међутим Православна цкрва подразумева да је тело храм Божијег духа и захтева посебну пажњу према телу преминулог даваоца у процесу узимања органа и припреме за сахрану. Православна црква не одобрава кремацију.
И на крају, ако се у нашој ближој околини постави питање пресађивања органа добро би било да потражимо савет од наших духовних отаца и од лекара специјалиста о томе шта се може учинити, да не останемо равнодушни и безосећајни у суочавању са тако озбиљним питањем. Овај став захтева не само осећање људске солидарности већ и једнако поштовање и према даваоцу и према примаоцу органа.
28 April 2014
Архиепископ Стилијанос, Председник (Васељенска Патријаршија – Аустралија)
Митрополит Павле (Антиохијска Црква –Аустралија, Нови Зеланд, Филипини)
Митрополит Иларион (Руска Црква – Руска Православна Загранична Црква – Првојерарх)
Епископ Иринеј (Српска Црква - Аустралија и Нови Зеланд)
Епископ Михаило (Румунска Црква – Аустралија и Нови Зеланд)
Митрополит Амфилохије (Васељенска Патријаршија – Нови Зеланд)
Епископ Језекиљ (Васељенска Патријаршија – Викарни Епископ)
Епископ Серафим (Васељенска Патријаршија – Викарни Епископ)
Епископ Никандрос (Васељенска Патријаршија – Викарни Епископ)
Епископ Јаков (Васељенска Патријаршија – Викарни Епископ)
http://www.orthodox.net.au/en/episcopal-assembly/organ-and-tissue-donation