Дванаестога маја текуће године на Унији Теолошких Школа у Берклију, у Калифорнији, свечано су промовисани нови доктори теолошкох наука, који су своје студије успешно завршили у току протекле календарске године.

Међу новопромовисаним докторима је и клирика Митрополије аустралијско-новозеландске, презвитер Милутин Јањић, који се, са благословом Епископа Иринеја, тренутно налази на испомоћи Митрополији Сан-Францисшкој Васељенске Патријаршије. У своме раду Лењинградски Религиозно-философски Семинар: Доживљај Сусрета Текста и Мисије одбрањеном у мају 2015, године пред трочланом комисијом у саставу: проф. др Џон Клентос (John Klentos) као ментор, проф. др Едвардо Фернандез, (Eduardo C. Fernández, S.J.) и проф. др Викторија Фреде-Монтемајор (Victoria Frede-Montemayor), Јањић кроз инетердисциплинарни приступ наглашава да је идеја личног сведочења вере – мартирија легитиман начин да се препозна креативна улога човека у процесу евангелизације.

Релевантан значај ове идеје се огледа кроз њен одговор на савремене изазове у мисиологији јер нас сама идеја наводи да се мисионарско дело посматра као плод синергије између Бога и човека који започиње кроз метаноју у процесу преобраћења рефлектујући се кроз креативаност новоповеровашег константно пратећи његово динамично усавршавање у вери.

Следствено, мисионарски рад није једносмеран процес од активнога мисионара ка пасивному новообраћенику; насупрот, цео процес је заснован на неупитној и активној улози новопросвећенога.