Ведран је рођен 1983. г. у Далмацији, у Задру, граду Св Симеона Богопримца (али и Св Анастасије узорешитељнице, Св Хрисогона, Зоила, и других задарских покровитеља, чије мошти у њему почивају, као и Св пророка Илије коме је посвећена Црква). Рано детињство провео је у Бенковцу, за православне граду знаменитом по другом Симеону, по Епископу Симеону Кончаревићу. У Бенковцу, у годинама рата, које су уједно можда биле и један од најтежих периода у историји овог града, је завршио првих неколико разреда основне школе и стекао прва знања из веронауке и црквеног живота.
Након ратне трагедије и егзодуса српског становништва из Далмације и других крајева 1995 г. са родитељима одлази у Ниш, у град Св цара Константина и Јелене. Ту прислужује у олтару у Цркви Св Николаја и има прилику да учествује на свакодневним богослужењима у Саборној Цркви Свете Троице, седишту тадашњег Епископа нишког Г.Г. Иринеја, садашњег Патријарха српског. Захваљујући овим искуствима његова љубав за богослужење, коју носи од раног детињства, се продубљује, а уједно стиче и основна знања, црквеног појања, црквенословенског језика, и познавања Типика.
У Нишу завршава основну школу и размишља о упису на богословију, али Божији промисао води га да упише гимназију. Прве две године гимназије завршава у Нишу. Затим, 1999 г. након бомбардовања Србије, доживевши тако други по реду рат, одлази са родитељима у Аустралију управо на дан Св цара Константина и Јелене. На прво богослужење у Аустралији, на Златној Обали, стиже на сам дан освећења темеља новог храма Успења Пресвете Богородице и ту наставља да прислужује и, по потреби, почиње да води певницу. На празник Покрова Пресвете Богородице, 2003.г. тадашњи Епископ аустралијско-новозеландски Никанор рукопроизвео је Ведрана за чтеца и појца у Цркви Успења Пресвете Богородице.
У Аустралији Ведран завршава преостале две године средње школе, а затим одмах уписује факултет где најпре успешно завршава Bachelor of Arts. За време студија има прилику да изучава веома широку област укључујући философију, историју, друштвене науке и шпански језик. Постипломски, затим, стиче звање предавача eнглеског језика онима који имају други матерњи језик (TESOL). Након завршеног првог факултета уписује студије психологије, а убрзо затим и студије православног богословља на грчком православном богословском факултету Св Андреја Првозваног у Сиднеју, с благословом Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја. Затим, као дипломирани психолог, уписује докторске студије из области друштвене психологије, док уједно завршава и православно богословље.
Ведран је 2008.г. био један од учесника оснивачке скупштине Српског православног омладинског удружења (SOYA) одржане по благослову Преосвећеног Епископа Иринеја у манастиру Св Саве код Канбере, где је био изабран за првог координатора за државу Квинсланд и секретара на нивоу Аустралије. Од 2008. г. Ведран ради као научни сарадник, асистент и гостујући предавач на свом матичном факултету психологије, претежно у областима психологије личности, друштвене и организационе психологије.
За време богословских студија на факултету Св Андреја, Ведран је имао прилику да присуствује предавањима веома цењеног православног богослова и декана факултета Св Андреја, Високопреосвећеног Архиепископа др Стилијана (Харкианакиса) из области догматике, као и других еминентних професора из других области, како из Аустралије тако и гостујућих, из иностранства. Временом, његово интересовање све више окупира област патристичког богословља. Катедру патристичког богословља на факултету Св Андреја држи изузетан стручњак, високопречасни протојереј-ставрофор доктор Дору Костаће, чија су предавања извршила пресудан утицај да се Ведран усмери на специјализацију у овој области. Кроз студије богословља и психологије Ведраново интересовање за питања и тајну човека и његовог спасења се природно продубљују, а као својеврсна синтеза ових интересовања је и његов избор теме завршног рада из богословља „Антропологија Светог Симеона Новог Богослова" коју је обрадио под менторством оца др Доруа Костаће.
У раду је истакнуто да су антрополошке теме одувек биле актуелне не само у областима богословља и философије него и у областима примењене науке и технологије. Међутим, наше време карактеришу радикалне промене у погледу на свет, а кроз то, и на питање човека. Наш постмодерни релативизам доводи до губитка било каквог уједињујућег оквира који би могао да инкорпорише антрополошко знање разних области у јединствену слику о човеку и његовом месту у свету. Насупрот овоме, Свети Оци, међу којима је и Свети Симеон, су као обожени људи увек нудили богословску антропологију као тај уједињујући оквир који представља синтезу Божанског откровења, с једне стране и људске мудрости и знања, с друге. На тај начин њихова антропологија је, по своме карактеру, Богочовечанска антропологија. У делима Светог Симеона Новог Богослова се назиру елементи те сложене синергичке слике тајне човека, како у самом опису састава човека као сложеног бића, тако и у његовом призиву на богоопштење.
У своме раду Ведран је разматрао богословску антропологију Св Симеона кроз анализу Симеоновог коришћења Св Писма и отачког предања, али и кроз његово коришћење и повремену реинтерпретацију философког наслеђа и терминологије које је имало искључиво сотириолошки циљ. Главне одлике антропологије Св Симеона, како је показано, могу се посматрати кроз две димензије, христолошку и есхатолошку.
У закључку Ведран истиче да учење Св Симеона не само што нам нуди кључ по којем наша савремена сазнања о свету и човеку треба да буду схваћена и инкорпорисана у богословско антрополошки оквир, него нам нуди и сам тај оквир, који је у наше време више него неопходан. Тај оквир, у суштини, није ништа друго него пут обожења остварен у еклисиолошком контексту.
(Православни Богословски факултет Св Андреја у Сиднеју ове године слави 30 година свога постојања. Као једина православна богословска високошколска установа на јужној хемисфери он има заиста васељенски, свеправославни значај за све нас који настањујемо ове просторе. За Митрополију аустралијско-новозеландску од великог је значаја то што, нарочито у последњих неколико година, факултет Св Андреја као локална богословска школа постаје alma mater и чедима Српске Православне Цркве.)