Спомен на блаженопочившег игумана Никанора Хиландарца. -Најважније је јединство, истакао Предстојатељ Српске Цркве.

Његова Светост Патријарх српски г. началствовао је 4. марта 2016. године светом архијерејском Литургијом поводом локалне прославе празника Преподобног страца Никанора Хиландарца - Помиритеља аустралијског, који је похрањен у манастирској цркви посвећеној Светом Алимпију Столпнику. Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи аустралијско-новозеландски Иринеј, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, као и гостујући архијереји Васељенске Патријаршије Преосвећена господа Епископи дервиски Језекиљ и милитупољски Јаковос, у молитвеном присуству Преосвећеног Владике западноевропског г. Лука, игуманије Калистени и сестринства из суседног грчког манастира Горгоепикус (Богородица Скоропослушница), као и свештенством и верницима Српске, Грчке, Антиохијске, Руске и Румунске Цркве.

Поред свештеника и ђакона Митрополије аустралијско-новозеландске, који су појали за певницом уз подршку и свештеничких породица - протиница и деце који су својим умилним гласовима давали торжествену ноту Божанској Литургији, на светом богослужењу саслуживали су и игуман манастира архимандрит Теодор (Бојовић), протосинђел Јустин (Јеремић) из Епархије западноевропске, протојереји-ставрофори Милун Костић из Лондона, Стојадин Павловић из Београда, Божо Бакајлић из Земуна и Симеон Кичаков из Русије, као и протођакон Миодраг Томић и ђакони Ауријел Пара из Румунске Православне Цркве, Александар Секулић, Александар Ивановић и Мишел Миочиновић и Српске Православне Цркве.

Након свечаног литургијског сабрања, уследила је трпеза љубави која је још једном потврдила да је сила Православља управо у његовој лепоти која спаја сву браћу и сестре, без обзира одакле вуку корене... Овде су, опет и опет - сви осетили да су Једно у Господу Исусу Христу, сабрани у свештенотајни Тела и Крви Господње.

Закључујући данашње радосно сабрање, Патријарх српски је још једанпут нагласио да "свака грана која се сама одсече од дрвета - осуђена је да се осуши, дакле - на пропаст..." јасно дајући до знања зашто је у овом тренутку најважније за сву браћу и сестре на Петом континенту да буду једнодушно сабрани око свог надлежног Епископа, који им гарантује јединство Цркве.

О старцу Никанору Хиландарцу

Старац Никанор Хиландарац, негдашњи проигуман манастира Хиландара, преселио се у Царство небеско 4. марта 1990. године у Сиднеју. Његове мошти почивају у цркви Светог Алимпија Столпника у манастиру Светог Саве у Илајну. Верни народ широм света већ годинама препознаје светлост ореола старца Никанора који је један од најзаслужнијих за превазилажење раскола у Српској Православној Цркви на Петом континенту.

О старцу Никанору, рођеном почетком 20. века у Дивцима код Ваљева - где је, долазећи повремено из Хиландара, подигао и цркву - хиландарци причају да је био неуморан путник и мисионар и да га на том путу нису зауставиле ни године, а живео је готово девет деценија. И умро је на једном од путовања, на које је кренуо сазнавши да у Аустралији међу тамошњим Србима има подела које штете Цркви. Пут Сиднеја кренуо је из Хиландара 22. јануара "да мири завађену браћу", иако му је тада било 88 година. У манастиру Светог Саве у Илајну поред Сиднеја остало је записано да је поновио оно што је говорио често, жалостећи се због честих српских подела широм света. -Један је Бог, једна Србија, један пут - светосавски и једна Црква Православна, речи су старца Никанора. То је најважније, све друго је споредно, говорио је.

За калуђера који је у манастиру, на Светој Гори и у Хиландару, провео готово седам деценија, свакако ни да пред путовање у Аустралију није била тајна да су му дани одбројани. Свакако због тога, уверена су његова хиландарска сабраћа, међу својим стварима оставио је и писани аманет где да му буде "вечна кућа". Написао је: "Умрем ли у отачаству, у Србији, сахраните ме око Ниша, на хиландарском метоху. Буде ли ме Господ позвао да будем на путу у Америци, волео бих да будем сахрањен близу владике Николаја Велимировића. Догоди ли се то у Аустралији - остаћу заувек крај манастира Светог Саве".

http://www.svetigora.com/node/18465

текст и фото: ђакон Александар Секулић

Share/Save/Bookmark