У издању Богословског друштва Отачник, као 7. књига у библиотеци Полис, крајем 2015. године објављена је књига Православље и ГМО – православно-теолошки оквир за оцену генетски модификованих организама и генетски модификоване хране, протојереја-ставрофора Саше Радоичића, пароха сиднејског. Публиковање ове књиге благословио је Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Иринеј. Уредник издања је Благоје Пантелић.

Књига је подељена на једанаест целина: после предговора којег потписује Епископ Иринеј, који истиче вредност књиге и благодари о. Саши Радоичићу на веома темељном и свеобухватном приступу у односу на изазове које пред цео свет ставља употреба ГМО и генетски модификоване хране и потврђује основну тезу аутора књиге да је Света Евхаристија на почетку и на крају сваке расправе о ГМО; поглавља теку овим редом:

1) Увод – аутор објашњава тему и методологију анализе теме са више аспеката; 2) Екологија као религијско питање (са посебним освртом на учење католичке и православне Цркве о животној средини); 3) ГМО – генетски модификовани организми (аутор уз дефиниције укратко наводи историјски развој уз географско одређење коришћења ГМО, а одељак завршава наводећи велику шесторку највећих компанија у ГМ индустрији); 4) Монсанто (аутор пружа податке развоја једне од најважнијих хемијских и пољопривредно-биотехнолошких мутинационалних компанија из Сент Лујиса, САД; али је допринос овог истраживања и ауторов осврт на другу страну медаље, односно на то шта други пишу о Монсанту и наглашава хемијска једињења и хербициде које производи Монсанто, а која су погубна по здравље човека); 5) Зелена револуција и њене последице (или неолитска револуција указује на феномен развоја пољпопривреде под менторством нобеловца Нормана Борлоуга, који је развио неке врсте пшенице које су давале велике приносе и биле су отпорније на болести, а гајене су у Мексику, Пакистану и Индији, али нису заживеле у афричким земљама због корупције влада и службеника у афричким државама); 6) ГМО и искуства (аутор анализира досадашња искуства Индије, Канаде, САД, Аргентине, Мексика и Кине у вези са употребом ГМО и коришћењем генетски модификоване хране и закључује да се преко ГМО поново поставља питање о неоколонијализму и Новом светском поретку); 7) Етички проблеми везани за ГМО (аутор говори о тзв. патентирању живота и последицама таквог приступа; затим о биопиратерији, као о појави неетичког понашања у био-истраживањима; аутор анализира случај басматог пиринча); 8) ГМО и монотеистичке верске традиције (јудаизам, ислам и хришћанство – показују генерално негативан став у односу на коришћење ГМ хране, са изузетко исламских етичара који се двоуме у погледу на овај савремени феномен који није забележен у исламским светим списима; као и хришћанска екуменска тела: Конференција европских Цркава, Светски савет Цркава и Хришћанска помоћ – показују да уз помоћ Свете Евхаристије приступе отпору против свих оних који настоје да контролишу и поседују изворе хране, те се позивају потрошачи да се уједињени са пољопривредницима из сиромашнијих делова света боре против ГМ хране); 9) Православни – теолошки оквир за одређивања става према ГМО (после уводног излагања о анализи употребе ГМ хране у Србији, аутор говори о библијској визији света и човека, те о човеку као о бићу које производи храну и бићу које храну конзумира; затим говори о храни као о Светој Тајни и као о символу света, да би овај одељак закључио дискурсом о православној теологији тела); 10) Православна визија света и човека у светлу ГМО полемике (свештеник Саша Радоичић истиче да се православна визија света и човека мери аршинима литургијске свести, што показује и верност светоотачком предању); 11) Закључак (представља својеврсни одбрањени став православних о коришћењу ГМО и ГМ хране, тако да у светлу овог – надасве неопходног и свестраног – истраживања, храна и однос људи према њој показују се као бреме нашег доба, кога се можемо растеретити само у окриљу Свете Евхаристије, у чијем се средишту налази спасоносна личност Господа Исуса Христа).

Препоручујући ову књигу свим верницима, свештеницима, студентима, ђацима и научним радницима, истичемо речи Епископа Иринеја који уз захвалност аутору подвлачи да је Света Евхаристија и на почетку и на крају било какве расправе о ГМО, тако да предлажемо да ова књига буде камен темељац једног званичног става Српске Православне Цркве о ГМО и свим аспектима злоупотребе природе у савременом свету.

ђакон Ивица Чаировић

Share/Save/Bookmark