Од 13. до 18. новембра 2015. године у Екуменском институту у Босеу у Швајцарској заседао је Извршни одбор Светског савета цркава (ССЦ) који броји двадесет чланова постављених од стране Централног одбора. Извршни одбор је разматрао програмске извештаје и поставио циљеве за даљи рад ССЦ. Такође је разматрао дејство десете Генералне скупштине ССЦ одржане у Бусану, у Јужној Кореји од 30. октобра до 08. новембра 2013. године под геслом „Ходочашће правде и мира".
У оквиру овог тематског концепта „Ходочашће правде и мира" налази се програм и план за извођење „праведног мира" у конфликтним областима под насловом, „Тражећи праведни мир: солидарност у конфликтним ситуацијама". Ово ходачашће је наставак или проширење ходочашћа са поменуте десете Скупштине, где је пружена могућност Северној Кореји да се помири са Јужном Корејом посредством њихових локалних цркава. На истом путу сви су позвани да прво сами себе и своје недостатке превазиђу ради правде и мира у свету.
Дугогодишњи утицај Православних Цркава на рад ССЦ суштински се осетио етосом Консензуса којим се сада руководи ово тело а који се нагледа преко Сталног одбора за консензус и сарадњу. Иначе овај одбор, који сачињава четрнаест чланова, седам из православне и седам из протестанских породица ССЦ, наставља рад Посебне комисије о учешћу православних у ССЦ из 2005. године.
Метод консензуса иначе је производ Посебне комисије, својевремено сачињене од шездесет чланова, на осмој Генералној скупштини ССЦ, одржаној 1998. у Харареу, у Зимбабвеу. У позадини одлуке Скупштине о формирању ове Комисије стајали су све учесталији изрази забринутости Православних Цркава по питању ССЦ, који су кулминирали састанком Источних Православних Цркава у Солуну у мају 1998. Централне примедбе Православних, како су сумиране на том састанку, тицале су се неких активности самог ССЦ, „развоја догађаја унутар неких Протенстанских чланица Савета који се рефлектовао и на дебате у ССЦ", недостатак прогреса у екуменским теолошким дискусијама, и опажања да тренутна структура ССЦ чини смислено учешће Православних све тежим, а за неке чак и немогућим. Доносећи одлуку о формирању Посебне комисије, Скупштина у Харареу је напоменула да „и друге цркве и еклисијалне породице" имају бриге сличне онима које су изразили Православни (Report of the Special Commission on Orthodox Participation in the WCC, A.I.1).
Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске је, на позив Генералног секретара Светског савета цркава пречасног др Олава Фикса Твејта (Olav Fykse Tveit) и сагласно одлукама Светог Архијерејског Синода, у својству модератора Одбора за номинације Централног Одбора ССЦ, учествовао као саветник у овом заседању Извршног одбора одржаном у седишту Екуменског института ССЦ у Босеу.
Позвани су чланови Извршног одбора да поделе са осталим члановима и званицама новости из живота и рада њихових помесних цркава и заједница. Тражећи изузетак, пошто није члан поменутог тела, Епископ Иринеј се јавно захвалимо ССЦ у име Српске Православне Цркве на њиховом залагању за ослобођење Његовог Блаженства Архиепископа охридског Г. Јована из затвора.
Такође, Епископ Иринеј је изнео и питање недавног гласања у УНЕСКО за прихватање у чланство ''Косова'' и искористивши прилику да се на исти начин захвали ССЦ на њихову делатност кроз дуги низ година у корист помоћи СПЦ за одбрану Косова и Метохије.
Генерални секретар ССЦ беседио је у недељу, 15. новембра 2015. године, на протестанстком богослужењу у историјској катедрали Св. Петра у Женеви. На крају овог богослужењу двојица јерменских православних архиепископа г. др Викен и г. др Наред одржали су специјалну комеморацију у спомен 100. годишњнице геноцида над Јерменима у Отоманској имерији који је одпочео 24. априла 1915. године и у коме је невино страдало око милион и по Јермена.
Те исте недеље, односно 24. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију у Руској Православној Саборној Цркви Воздвижења Часног Крста у Женеви. Преосвећеном Епископу Иринеју саслуживали су митрофорни протојереј Павел, старешина храма, и протојереј Емилијан, други парох; заједно са протођаконом Георгијем и ђаконом Владимиром. Литургија је служена у препуном велелепном храму који је подигнут 1859. године а кога красе иконе још из XVI века. Велика ктиторка овог велелепног византијско-московског стила храма је Велика Кнегиња Ана Феодоровна Романов.
Након Свете aрхијерејске Литургије, заједно са српским студентима на Екуменском институту, Епископ Иринеј је посетио кућу у којој је живео Краљ Петар I. Током његовог боравка у Женеви, народ га је пред сваку службу дочекивао и пратио до Цркве. Уживао је велико поштовање руског народа у Женеви и српски народ то није никада заборавио. Верна српска зајеница је поставила достојанствену камену плочу на којој је уклесано како је из ове куће, Краљ Петар I кренуо за Србију да преузме престо.
Иначе, на челу Екуменског института је румунски православни теолог протојереј др Иоан Сауча. Тренутно седморо младих православних теолога студирају у Босеу: Јован Дени Стојановић, Милана Ивковић и Тијана Петковић из СПЦ; затим, јеромонах Иоаким (Томоиага) и Антон Мотоц из Румунске Православне Цркве; Сергиј Шуљгач из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије и Иракли Ђинђолава из Грузијске Православне Цркве.