Свештеници, свештеномонаси и мирјани – представници свих парохија и црквених општина Митрополије аустралијско-новозеландске, сабрали су се на Другом редовном Сабору Митрополије у Мелбурну, држава Викторија, у дане 4. до 6. септембра 2015. године, под омофором надлежног архијереја, Његовог Преосвештенства, Господина Г. Иринеја.
Сабор је отпочео са радом призивом Св. Духа у храму Св. Великомученика Георгија у Ст. Албансу. По призиву Св. Духа, Преосвећени владика Иринеј поздравио је све сабране учеснике овогодишњег Сабора, и у веома надахнутом обраћању истакао „важност сабрања у Духу Светоме". Истим тоном Преосвећени је наставио своје обраћање на почетку рада Сабора када је скренуо пажњу свих, на важне годишњице које је српски а и аустралијански народ обележио у времену између два сабора. Једна од значајнијих је стогодишњица Галипољске битке и Aлбанске Голготе из Првог светског рата и њен значај за Српски народ. Такође, истакао је 140. годиншњицу од рођења велике Српкиње, Милеве Марић Ајнштајн. Посебно је био дирљив извештај Епископа о расподели помоћи која је преко Митрополије достављена Србима пострадалим током прошлогодишњих поплава. Епископ се захвалио свим парохијама и црквеним општинама на значајним прилозима, истичући да је ово био један од најзначајних пројеката у последње време, инспирисан спремношћу наших људи да помогну невољнима. Укупна помоћ Митрополије је око 600.000 долара, а уручена је директно угроженима од поплава. Преосвећени је прочитао сва имена парохија и црквених општина, које су дале своје прилоге преко Митрополије.
Прочитана су садржајна и поучна поздравна писма Његове Светости Патријарха српског Г. Г Иринеја и Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра II, који су се осврнули на питање слоге и јединства Цркве сабране око свога архипастира „сви у радости, и достојно, славили Име Господње у Христовој спаситељној Љубави."
Извештавајући о броју крштених, венчаних и умрлих на нивоу Митрополије, Епископ је закључио да има довољно разлога да се радујемо, јер је у протеклом периоду дупло више крштених него умрлих. Саслушани су извештаји митрополијских органа и констатовано је да је учињен значајан напредак у организационом смислу, али је постало евидентно да предстоје озбиљни послови око стабилизовања финансјске ситуације. Главни узрок што је Митрополија у извесним материјалним потешкоћама је недавно суђење.
Други дан заседања почео је Светом архијерејском Литургијом и сечењем славског колача у Саборном храму Свете Тројице у Источном Брансвику, чиме је почело славско славље нашег Епископа и Митрополије, прослава Св. Иринеја Лионског. После завршеног заседања овога дана, учесници Сабора су пошли у центар Мелбурна, где је у једном од престижних сала „Zinc" уприличена свечана славска вечера. На овој јединственој прослави славе Митрополије и њеног Епископа узело је учешћа више верских поглавара или њихових представника и цивилних представника државе, на федералном и државном нивоу.
Треба напоменути да су представници нашег омладинског удружења SOYA организовали славу под руководством г. Горана Гамбироже, на чему су учесници Сабора захвални. Преосвећени владика Иринеј поздрављајући госте, изразио је свима топлу благодарност на доласку, истакао је традиционално аустралијско-српско пријатељство, особито у току Великог рата, а завршио своје поздравно слово истичући значај слављења славе на Митрополијском нивоу и пожелео свима пријатно вече.
Трећи дан Сабора служена је Света архијерејска Литургија у храму Св. Саве у Гризбороу. Преосвећени Владика је одржао надахнуту проповед на јеванђелску тему дана. После трпезе љубави, формалано је завршено ово значајно заседање. Учесници Сабора пошли су својим кућама под снажним утиском заједништва у Литургији као трпези Господњој. Јасна порука са Сабора извирала је из суштине доживљеног на Сабору, а могла би се преточити у речи апостола Јакова: „Тако, и вера, ако нема дела - мртва је" (Јак. 2, 17). Посебна благодарност за организацију овог Сабора припада црквеним општинама у Ст. Албансу, Источном Брансвику и Гризбороу.
Учесници Сабора усвојили су и следећу резолуцију – поруку:
Упућујемо наше поздраве и изразе синовске оданости, љубави и поштовања Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске Православне Цркве у отачаству и расејању.
Са овога места, током нашег сабрања, изражавамо своју оданост пуноћи и јединству наше Мајке Цркве, свесни тога да свако од нас, својим односом према себи и другима, значајно доприноси заједничком циљу, спасењу душа својих, а то се најбоље чини када смо „постојани у молитви" (Рим. 12, 12). Будући, дакле, свесни одговорности за верне синове и кћери наше Свете Цркве на овим просторима, сећамо се учења светог апостола Павла о томе како смо сви „једно тело у Христу" (Рим. 12, 5), а будући једно тело неопходно је да бринемо једни о другима у духу светопавловског учења: „Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво нека је по мери вере, ако је служба, нека је у служењу; учитељтво, нека је у учењу" (Рим. 12, 6-7).
Уз дужно поштовање, поздрављамо Краљицу Аустралије и Новог Зеланда, Елизабету II и Престолонаследника српског, Александра II, Првог министра Аустралије, г. Тонија Абота, и премијера Викторије, г. Данијела Ендрјуза, као и све оне који су на власти, којима је народ Аустралије и Новог Зеланда великодушно поверио бригу за будућност народа и државе. Обраћамо им се са молбом да буду мудри домоуправитељи ових наших заједничких кућа, које се зову Аустралија и Нови Зеланд. Молимо се дародавцу свих добара да помогне да ове земље, које смо изабрали као своје, а које су настале на хришћанским темељима, не напусте саме себе, поводећи се за модерним таласом безбожних настојања неких да нас обесхристове. Хришћански морал је исти јуче, данас и сутра. Не може да се деси, ако смо Христови, да оно што је било до јуче неморално, данас прерасте у морално. „Ја сам пут, истина и живот" (Јн. 14, 6) рекао је Онај, којему је „власт на рамену". Тај пут ми следимо, ту истину ми исповедамо и тај живот ми живимо. Ми смо бескрајно благодарни нашим новим домовинама, Аустралији и Новом Зеланду, које су нас примиле као своје. После вишедеценијског живљења овде, уз благодарност - коју не смемо заборавити, иде и наша одговорност: да и сами допринесемо будућности и себе самих и држава у којима живимо.
Са најдубљим доброжелатељним осећањима поздрављамо сву наше браћу и сестре, Србе православне, и друге православне, чланове наше Богом спасаване Митрополије, који брину о издржавању нашег духовног и црквеног живота на овим просторима. Ми смо се трудили да у току овог тродневног саборовања испунимо очекивања свих, а то смо, верујемо, учинили кроз одговоран приступ текућим проблемима са којима се наша Митрополија суочава. Позивамо све да не заборавимо да смо сви сабрани у једном Телу Христовом – Цркви Његовој Светој, и да у домену својих могућности бринемо једни о другима, како бисмо у датом моменту чули позив Бога Живога: "Слуго добри и верни. . . уђи у радост господара својега". Нас обавезују наши свети преци да живимо живот достојан истинских следбеника Христових. „Срб је Христов..., нема боље вере од хришћанске", нека буде вечно гесло пред духовним очима нашим. Нас обавезује Лазарева клетва и Милошево јунаштво, мудрост Његошева и осећај правичности мајке Јевросиме. „Да будемо људи", обавезују нас кости мученика наших, разасутих по свим просторима српских земаља и ширег региона. Нека свађу замени слога, нека раздор постане ствар прошлости, нека брига за будућност млађих поколења, деце наше, надвиси све наше мањкавости.
Са посебном надом у млађе нараштаје, поздрављамо нашу омладину српску и позивамо их да се активно укључе у живот Цркве, а све нас да нам они постану приоритет нашега делања и нашега размишљања. „На млађима свет остаје", говорили су наши преци. Усвојимо и ми то гесло у свој пуноћи његовој и трудимо се на васпитању младих.
Поздрављамо нашу браћу и сестре тренутно издвојене из Митрополије и позивамо их да се врате својој Цркви, да после дужег времена суђења и невоља разне врсте, покушамо да извучемо поуку за даље живљење. Опростимо једни другима као деца Божја и деца Св. Саве. С једне стране, радујемо се да је суд одлучио у корист Митрополије, т.ј. Цркве, али остаје туга због чињенице да нас је све то непотребно коштало, како у материјалном, тако и у духовном и моралном погледу.
Поздрављамо напоре наше браће и сестара да остану на Косову и Метохији, да се одрже на овом јединственом светилишту Српског народа, утемељеном на крви мученика за „крст часни и слободу златну". Молимо се Христу Господу, који је на крсном дрвету страдао због грехова света, да помогне браћи нашој на распетом Српском Косову и доведе нас све до васкрсења, и наш народ на Косову и Метохији и васколики народ наш у Отаџбини и расејању!
Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама! Амин.
Мелбурн, 2015.
