Мисионарска парохија "Свети Василије Острошки" у Лангворену у недељу 19. априла приредила је свечан испраћај у пензију свој драгог свештеника оца Недељка Милановића. Овим достојанственим поводом дошао је просвећени владика Иринеј из Сиднеја и служена је Света архијерејска Литургија заједно са локалним свештенством. На позив епископа одазвао се и хор "Корнелије Станковић" из храма Светог Архиђакона Стефана у Кизбори који је својим појањем улепшао богослужење, и како је владика сам нагласио, то је био његов први поклон за оца Недељка тог дана.

На крају Литургије отац Недељко се у свом обраћању најпре захвалио васкрслом Господу који је његов народ сачувао од погубног раскола, владици Иринеју на очинској и несебичној подршци и благослову свих ових година, свештеницима који су га подржавали и свакако добрим и честитим парохијанима без којих ништа не би било могуће.

Свечаности су настављене у сали културног клуба "Никола Тесла" у Давтону која је била пуна парохијана, пријатеља и поштовалаца оца Недељка и протинице Здравке. Забављали су их музичари Паја и Јовица, а нарочито је био запажен фолклорни музички ансамбл из Ст. Албанса, такође позвани од преосвећеног владике специјално овим поводом. Ови млади људи унели су право освежење својом интерпретацијом традиционалних народних песама и ово је од епископа био други поклон за оца Недељка.

Свештеници отац Милан Милутиновић и отац Веселин Сворцан у свом обраћању су се захвалили оцу Недељку за очинску љубав и братску сарадњу, уручивши му као знак пажње ручни сат за успомену. Отац Милан је истакао да је достојанствен и честит одлазак са парохијских дужности проте Недељка за сваку похвалу и да ће он заједно са свештенством и народом наставити добро дело које је прота започео.

Трећи поклон који је владика уручио оцу Недељку је напрсни крст који је више него заслужио. Бивши протини парохијани из Јалорна такође су уручили своје дарове, као и многобројни пријатељи и поштоваоци. На овај начин људи су излили своју љубав и поштовање према свештенику који их је толиких година волео и поштовао.

Оцу Недељку и протиници Здравки желимо срећан пут у отаџбину и када год желе могу да нас посете уздигнута чела и чиста образа. Нека су нам живи и здрави на многаја љета. Амин.

Текст и фото: Српски глас

КРАТАК ОПРОШТАЈНИ ГОВОР, ПОВОДОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ ПРОТЕ О. НЕДЕЉКА МИЛОВАНОВИЋА.

Ваше Преосвештенство, браћо свештеници, драга ми у Христу браћо и сестре,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Вас, Владику Аустралије и Новог Зеланда, из дубине душе поздрављам и захваљујем се на Вашој љубави, које сте ме удостојили. Хвала браћи свештеницима, нашим ђаконима служитељима светога олтара, што ме удостојисте братске љубави и поштоваwа. Вас. дивни народ Божји, са великом љубави вас поздрављам и обећавам, НЕЋУ ВАС ЗАБОРАВИТИ!

Хвала Теби Васкрсли Господе, што си ме у овој школи живота научио да будем захвалан. Пре свега захвалан сам што си ми подарио дивне родитеље Љубомира и Видосаву. Они Твојој Цркви подарише три свештеника: Недељка, Гавру и унука Владимира. Хвала Ти Господе, што си ми подарио супругу Здравку, синове Александра, Драгана, кћерку Оливеру, зета Марка, снајку Далиборку, као и петоро унучади: Крстину, Петра, Оливера, Василија и Милицу. Наш народ каже поподија је пола попа. Ја признам да ми је сада протиница Здравка, заиста била десна рука у мојој, свештеничкој служби и то ни мање ни више, него четрдесет и три године и шест мјесеци.

Хвала ти Васкрсли Господе, што си ми даривао дивне професоре и учитеље у школи живота, који су ме учили како да после сваког падања устанем, како да погледам Истини у очи, како да у сваком људском бићу, препознам Лик Твој Господе, тако да немам снаге да било кога увредим слушајући ехо Твојих заповести о љубави.

Једна од мојих највећих радости јесте, што си ти Господе овај дивни народ сачувао од раскола. Данас је ово Твој народ, Твоје цвеће, које ће Ти остати веран до Вечности. Овај народ је 2008.-ме године, кад је било бити ил' не бити, пошао Твојим путем Господе. Путем страдања, смрти али и ВАСКРСЕЊА. Зато се молим да овај доживљај, ова слика буде, слика блаженства или почетак Царства Божјега.

Хвала Теби, Васкрсли Господе, што си овај дивни народ предао у руке Светога Василија Острошкога на старање о његовом ВЕЧНОМ ГРАЂАНСТВУ У ДОМУ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. Вас, драге моје парохијане волим и молим, да се потрудите да саградите бар један мали станчић у Дому ОЦА НАШЕГ, КОЈИ ЈЕ НА НЕБЕСИМА а све у славу Божју и наше Вечно спасење.

Било би мој велики грех, ако се не бих захвалио брату Ђури Ђуровићу, који се пресели у вечност. Овај Честити домаћин подари овој породици, нашој парохији око $70,000. А његов је дар у томе, што нам остави супругу Марију, синове Срђана и Сашу. Свакако, ја се надам да ће синови продужити путем примера својих родитеља.

Исто тако велика је моја радост, да вам представим брата нашег Јанка Драчу, који је са својом супругом Бранком, синовима Николом и Душаном - Дуцом, поклонио нашој цркви преко $70,000 долара. Овакви се често сеју, али ријетко ничу.

Господе, не нама, не нама него Имену Твоме дај славу Господе!

Дакле, ево дана кога створи Господ, радујмо се и веселимо се! Још једном и до вијека остаћу захвалан Вама драги Владико, Честитим свештеницима и дивним ђаконима наше мученичке цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

Share/Save/Bookmark