ИРИНЕЈ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ЕПИСКОП MИТРОПОЛИJE АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКE СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ВАСКРШЊА

Љубљеном свештенству, монаштву, свим синовима и кћерима, верној духовној деци наше свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, из очинског срца препуног васкршње радости, честитамо овај велики и најсветлији празник над празницима поздрављајући вас надахнутим речима Светог Јована Дамаскина:

Очистимо осећања па ћемо видети Христа Који блиста неприступачном светлошћу васкрсења, Јасно ћемо чути када нам говори: Радујте се! Певајући победничку песму:

(Пасхални канон—Песма 1.)

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

Најљубљенији, да бисмо се срели са Васкрслим Христом, који блиста неприступачном светлошћу васкрсења, да бисмо се определили за Бога, да бисмо живели у складу са Јеванђељем – не морамо одрећи се среће и задовољства у овом животу јер нам Он говори: Радујте се! Ипак, како да видимо радост уколико претходно не очистимо осећања среће и задовољства и, чистећи ова осећања, увидимо да је радост способност да живимо овде и сада у срећи која ће се тек остварити; али коју предосећамо и кушамо већ овде и сада. За разлику од задовољства, радост је дубинска и неизрецива срећа човековог бића и суштинско искуство које само делимично зависи од околности у којима се налазимо.

У овом свету има много тегоба и недаћа на које не можемо утицати, али постоје и оне личне, које ми сами, хотимично или нехотице стварамо, које су последице нашег личног избора. Решење тих многобројних проблема, за чије постојање окривљујемо друге или очекујемо да ће их неко други решити, најчешће се открива у сопственим снагама. Када бисмо чинили све што је у нашој моћи, колико год сматрали да је она мала и незнатна, сигурно је да би нам живот био подношљивији, садржајнији и свакако лепши. Лепота и смисао живота не зависе од пролазног благостања. Сваки човек може у маломе бити радостан уколико очисти своја осећања, спустивши ум свој у своје срце, јер по речима новопросијавшег старца Пајсија Светогорца: „Једна чиста, добра помисао има већу моћ од било ког подвига".

Дакле, љубљена Нам децо духовна, да бисмо били искрено радосни и у томе задовољни, не треба нам много. Уколико ствари посматрамо непристрасним очима, у читавом свету и у свему можемо пронаћи лепоту. Јер Творац, када је створио свет ни из чега, сагледао је све, запечатио га лепотом и рекао да је све веома добро (1. Мој. 1,31). Ако ту доброту и лепоту не видимо, то је онда последица нашег личног избора. Колико год да је тежак живот који живимо, он ипак и упркос свему има свој смисао и то управо у Божјем промислу.

Господ никоме није дао живот само ради животарења. Нашем животу је дат узвишенији смисао а ми православни хришћани тај смисао видимо пре свега у откривењу речи Божије, а највеће испуњење тог смисла у личности Васкрслог Господа. Јер Христос постаде „једнак телу смирења нашег" и у Њему су сабрана сва наша надања и очекивања. Пошто је у Њему пуноћа божанства и човештва, Он, који није створио смрт, добровољно је дао Себе у замену смрти, да би једном и заувек раскинуо паклене окове смрти која нас је држала у ропству. Тако Он силази и у пакао да би нам био „све и сва, будући први у свему", према узвишеним речима Литургије Св. Василија Великог, којима смо се усрдно молили у току минулог Часног поста.

Тако знамо и верујемо да ће се и читав наш тешки живот, ако га проводимо са Господом Победником, окончати ПОБЕДОМ ЖИВОТА, васкрсењем. Према томе, када оком срца покушамо да сагледамо смисао живота, једино ћемо га јасно видети преко те уникатне крсто-васкрсне призме. Тек онда живот свакога од нас појединачно добија пуни смисао и никакве тешкоће овога света не могу пореметити ту прекрасну, истиниту лепоту живота у нетрулежном изобиљу. Тако схватамо да је лепота свега пролазног само праг који отвара хоризонте непролазне Лепоте.

Како нам је говорио Свети владика Николај српски и свеправославни, „лагано корача Христос"; и додавао је „Богу нису потребне брзе, него трајне победе" које суштински преображавају све пропадљивости овога света. На нама је, као и увек, да будемо на Божјој страни; а Бог ће, како рече блаженопочивши Патријарх Павле, „помоћи, ако буде имао коме". Борећи се, дакле, против нечастивих брзоплетости те да зло не овлада нама, заволимо правду и истину које нас воде ка увирању у Бога Љубави. Сам Господ нас, у очекивању сопственог добровољног али спасоносног страдања, храбри говорећи: „Пазите, не плашите се, јер то мора да буде, али још није крај" (Мат. 24,6).

Очекујући да прође огреховљеност овога века, постајемо свесни да се управо овде и сада остварује та мистична нит која спаја лепоту са коначним тихим прагом. Ипак, једино са Њим могуће је да смрт буде само то – праг – преко којег ћемо сви бити позвани да пређемо; и само са Њим нам се кроз векове отварају Двери Лепоте те имамо снаге да од свег срца ускликнемо: Радости Наша,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Сиднеју, о Васкрсу 2015. године.

Ваш искрени молитвеник пред васкрслим Христом,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

Share/Save/Bookmark