Милошћу Божијом, а по благослову Његовог Преосвештенства, Епископа аустралијско-новозеландског Господина Иринеја, четврто духовно вече у Великом посту одржано је у недељу 22. марта, у саборној цркви Св. Тројице у Бранзвику. Заједничком сабрању у црквеној сали, претходило је Великопосно вечерње којем је присуствовао Епископ Иринеј заједно са свештенослужитељима мелбурншког намесништва и великим бројем верног народа, а које је својим присуством увеличао уважени гост-предавач протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић, професор Литургике на Православном богословском факултету Београдског универзитета.

Верници који су се сабрали на духовној вечери примили су, у правом смисли те речи, благослов (благо и поучно слово) од једног од најуваженијих професора и литургичара богословског факултета у Београду, којим се наша Српска Православна Црква може похвалити. Предавач је у свом излагању представио дубљи смисао Часног поста, као и његових припремних седмица које нам, кроз своја јеванђеља која се читају на светој Литургији, показују да је то покајни период у црквеној години. Кроз тумачење јеванђеља: О Царинику Закеју, Митру и Фарисеју, и Блудном сину, професор је истакао узвишеност покајања у цркви, али и да је круна црквеног живота приступање Чаши спасења и учествовање у светој тајни Причешћа. У наставку предавања, дотичући се хронолошки самих седмица унутар Великог поста, професор указује на то како нас оне постепено спремају и охрабрују за дочек највеће тајне хришћанског живота – самог Васкрсења Христовог.

Други део предавања подразумевао је укључивање верника кроз постављање питања, а говорило се о две актуелне теме у Српској православној цркви. Прва од њих говори о начину на који се може постати и остати православни хришћанин у савременом свету, који као такав носи много искушења и изазова. Професор нам, цитирајући јеванђеље: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша , и прославе Оца вашега који је на небесима", указује на важност васпитања у сопственој породици, која и јесте Црква у малом, али кроз слободну вољу, како бисмо ми као православни хришћани били пример другима око нас и сведочили васкрслог Христа својим животом.

На друго актуелно питање- присуство омладине у литургијском сабрању и начин на који ће они препознати цркву Христову као једини прави и истинити пут, одговорио је Његово Преосвештенство, Епископ аустралијско-новозеландски господин Иринеј, износећи план и жељу Митрополије аустралијско-новозеландске да се млади укључе у што активнији живот цркве, а управо је то посведочила организација SOYA која се тога дана окупила у храму у Џилонгу, где су прославили свог заступника -Светог Владику Николаја жичког и охридског.

Овакво црквено сабрање, које је својим присуством увеличао Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Господин Иринеј, предавач-професор Владимир Вукашиновић који нас је својим топлим речима подсетио зашто је узвишено и посебно бити део православне цркве Христове, заједно са свештенством, верним народом, домаћинима и колом српских сестара које су се потрудиле да припреме пригодно послужење, вратило нас је у прве векове хришћанства, када су се верници окупљали за трпезама љубави-АГАПАМА, хранећи се телесно, али и духовно и живећи по двема највећим заповестима Божијим, љуби Господа Бога својега и љуби ближњега својега као самога себе.

Текст: ђакон Срећко Живановић
Фото: Српски глас

Share/Save/Bookmark