Четврте недеље по празнику Васкрсења Господњег, Недеље раслабљеног, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан и Епископ ваљевски Г. Милутин служили су Свету Архијерејску Литургију у саборном храму у Ваљеву, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија којима управљају. Овом приликом у чин јеромонаха рукоположен је сабрат манастира Лелић, преподобни јерођакон Герасим (Девић).
 
Јеванђељска прича о Бањи Витезди, читана данас у светим храмовима, говори нам о једном чудесном месту у коме је анђео Господњи пројављивао милост Божју узбуркавајући воду и човеку који би у њу први ушао даривао исцељење, ма од какве болести да је боловао. Управо у овој бањи догађа се сусрет Господа Христа са човеком који је 38 година био одузет, немајући кога да га спусти у воду. Заправо, немајући Богочовека, Онога чији је долазак пророковао Свети пророк Исаија, Онога чијом ћемо се раном излечити. Свето јеванђеље нас овом причом из историјских догађаја уводи у духовне и ова бања постаје центар света, велика крстионица кроз коју ћемо ми људи жртвом „јагњета“ заједно са Њим умрети за „старог човека“, а васкрснути обновљеном природом „новог човека“, поука је Епископа Силуана утемељена на добро познатом јеванђељском одломку. Господ Христос кроз овај догађај нам указује да је једини начин да човек задобије целовитост у овом свету крштење у име Оца и Сина и Светога Духа. Да прође кроз воду благодатног крштења и роди се за нови живот у Богочовеку Христу…
 
  • Кроз ову јеванђељску причу учимо се да је грех често разлог зашто човек страда. Наравно, постоје и други разлози. Знамо из Старог завета о страдању праведног Јова… У већини случајева, ми страдамо због нашег греха, носећи рањену природу наших праотаца и падајући сами. Господ Христос дозвољава да се кроз разне болести вратимо себи, а тиме и Њему. Јер, човек који нема проблема у животу лако може да залута и заборави на своју улогу у овоме свету, за свој огромни призив којем се диве анђели. Они, који су на највишим висинама созерцања живог Бога. Браћо и сестре, ми смо иконе Господа Христа, односно иконе Бога Оца и Духа Светога. Господ Христос је урамио Себе у нашем лику у овоме свету – истакао је Епископ Силуан.
Зато је важно да не падамо под искушењима и теретима пролазних ствари овог света, већ Христовим умом да анализирамо појаве у друштву и са стрпљењем носимо свој крст, а Господ Христос зна какав је крст српског народа, који не живи у изобиљу овоземљаском. Али, указује аустралијски архијереј, многа богата западна друштва би учинила све да имају виталност и енергију духа српског народа.
 
  • Желели би да имају радост српског народа, који поред толике голготе уме да се смеје. Који уме да заигра коло, да се обрадује другом, почасти га… То је српски човек! Зато што су му корени свети и снажни, јер извиру из Светог јеванђеља Христовог, које је проповедао Свети Сава, кога посебно прослављамо у овој години. Осам стотина је година од аутокефалности Српске Цркве и то обележавамо не само овде, већ и на Петом континенту. Наша светосавска Црква чини српски народ снажним и бесмртним у ма каквим околностима. Зато што онај ко има Бога – има све. Онај који има све, а нема Бога, нема ништа – истакао је Епископ Силуан.
Као и приликом сваког богослужења у Ваљевској епархији, Владика Силуан изразио је неизмерну радост што је поново са верним народом у крају у ком је духовно поникао, замонашио се и рукоположио, стасавајући поред свог и духовног оца овдашњих верних Епископа Милутина. На свакој Литургији коју служи на територијално најудаљенијим олтарима Српске Цркве, своје духовне завичајце молитвено помиње. Епископ Милутин, свештенство и благоверни народ Ваљевске епархије су му увек у срцу и увек смо сви заједно у молитви ма где били.
 
Епископ Милутин заблагодарио је Епископу Силуану на служењу Свете Литургије и упутио духовне поуке свима који су у њој учествовали.
  • Владика Силуан је овде духовно стасао. Духовно су га водили и учили великани Свети Владика Николај и Отац Јустин. Надахнуо се великим светитељима и писао о њима. Данас просвећује наш благочестиви народ Петог континента. Ја бих волео да остане овде бар два месеца, али остаје само још петнаест дана и онда се враћа у далеку земљу. Мора, такав је наш крст. Како је говорио Свети Владика Николај, сваки владика је самац и пустињак. Радујемо се што је дошао и добро нам увек долазио у наш град Ваљево, у Пустињу где је положио монашки завет, писао о Оцу Јустину и дивио се великом Владики Николају, јерарху Цркве Христове и човеку сличном Светом Сави – дирљиве су речи Епископа Милутина.
 
На данашњој Светој Архијерејској Литургији, у чин јеромонаха рукоположен је сабрат манастира Лелић отац Герасим (Девић). Исповедно писмо прочитао је чувар кивота Владике Николаја, игуман Георгије, који духовно руководи о. Герасимом. Након полагања заклетве о. Герасима и обнародовања Арипастирске грамате, Епископ Милутин благословио је новорукоположеног јеромонаха и позвао верни народ да за њега узноси молитве Господу, а он ће Му служити угледајући се на Владику Николаја и све свете из рода српског.
Ј. Ј. 
Извор: Епархија ваљевска
 
DOK_7065
DOK_7067
DOK_7069
DOK_7072
DOK_7084
DOK_7087
DOK_7088
DOK_7092
DOK_7114
DOK_7128
DOK_7142
DOK_7157
DOK_7164
DOK_7176
DOK_7178
DOK_7184
DOK_7186
DOK_7189
DOK_7191
DOK_7194
DOK_7197
DOK_7208
DOK_7211
DOK_7216
DOK_7222
DOK_7229
DOK_7231
DOK_7232
DOK_7238
DOK_7249
DOK_7298
DOK_7310
DOK_7320
DOK_7325
DOK_7330
DOK_7335
DOK_7349
DOK_7360
DOK_7373
DOK_7378
  • DOK_7065
  • DOK_7067
  • DOK_7069
  • DOK_7072
  • DOK_7084
  • DOK_7087
  • DOK_7088
  • DOK_7092
  • DOK_7114
  • DOK_7128
  • DOK_7142
  • DOK_7157
  • DOK_7164
  • DOK_7176
  • DOK_7178
  • DOK_7184
  • DOK_7186
  • DOK_7189
  • DOK_7191
  • DOK_7194
  • DOK_7197
  • DOK_7208
  • DOK_7211
  • DOK_7216
  • DOK_7222
  • DOK_7229
  • DOK_7231
  • DOK_7232
  • DOK_7238
  • DOK_7249
  • DOK_7298
  • DOK_7310
  • DOK_7320
  • DOK_7325
  • DOK_7330
  • DOK_7335
  • DOK_7349
  • DOK_7360
  • DOK_7373
  • DOK_7378
  • Share/Save/Bookmark