Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан, 18. и 19. децембра, боравио је поводом црквене славе Светог Николаја Чудотворца, архиепископа мириликијскога, у Бризбејну, граду Светог Николаја.
Празнично вечерње уочи празника великог поборника и сведока праве вере и љубави, оца Николаја, служено је у цркви у Вајколу.
На сам дан празновања Светог оца Николаја, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Николаја у Рос Стриту.
Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намесник протојереј-ставрофор Велибор Бојичић, протојереј-ставрофор др Јован Цветић , бивши парох у Вулунгаби, садашњи парох протонамесник Никола Стефанов, иконописац овога храма протођакон Миодраг Томић, и ђакон Милош Ракетић.
Свако саборно богослужење у овоме храму, и у овој богомчуваној заједници верних, оставља посебан печат на душу свих присутних. Ни овога пута није било другачије. Поред тога што је радни дан, велика Црква је била испуњена младим људима од којих добар део активно учествује у богослужењу, свако у својој служби. Почевши од оних који на разне начине брину за поредак у овој Црквеној заједници, преко оних који на сваком богослужењу благољепно поју и прислужују у славу Божију.
Владика Силуан, обраћајући се народу за трпезом љубави поменуо је нешто што бисмо могли назвати тајном сваког успеха у хришћаском животу, па тако и у нашем заједничком парохијском животу. А та тајна је одушевљење Христом.
То је нешто што нашу Цркву чини вечно младом. Јер онај који је одушевљен Христом јесте као плод који у овом животу сазрева за вечност у којој неће бити трулежи. Преосвећени Владика је истакао да наша вера није само пуко испуњавање обичаја, него вера жива, вера коју не живимо само с времена на време, или недељним и празничним данима, него вера која из дубине испуњава цело наше биће и чини нас да у нади на вечност, одушевљени Христом, ходимо кроз овај живот. Кроз добро и кроз зло време, кроз туге и кроз радости, кроз искушења и кроз утехе. Увек и у свему са Христом и у Христу.
Само то може да осмисли наш живот и наш правилан однос према свету и однос једних према другима. Владика је поменуо да нисмо случајно посејани на овом месту, удаљени од отаџбине, и у ово време. Јер вечни јеванђелски призив за сваког хришћанина јесте да буде со земљи и светлост свету. Али реч Божија нам је и упозорење, ако смо со, да пазимо да не обљутавимо. Зато смо дужни да чувамо бесцени дар спасоносне вере тако што ћемо бити загледани у Христа, да једни друге љубимо гледајући Богочовека који се заувек приљубио свима нама обукавши се у природу нашу, и оваплотивши се као човек.
А као дар небески Он ће нам послати мир и радост у Духу Светоме, у заједници једних с другима и са свима светима који су од века Богу угодили. Тај благодатни дар је "продор" и изливање Царства Божијега у времену, које све чини смисленим.
У овоме и оваквом духу, духу љубави и мира, окупили смо се у славу Божију. После заједничке трпезе млади хор, отпевао је пар духовних песама у славу Светог Николаја, још једном нас на тај начин, подсећајући на наше усмерење, наш призив, нашу службу, да будемо со земљи и светлост свету.
В.Г.
