У недељу, 29. јануара 2012, године парохија Светога Саве из Мона Вејла прославила је славу свог прокатедралног храма. Служили су протојереј-ставрофор Саша Радоичић и ђакон Желимир Миловић. Храм је био препун верног народа а причестило се и јако пуно деце из црквене школе и фолклора.

Прота Саша је подсетио на значај Светога Саве за нас православне Србе. Између осталога је рекао:

„Данас многи говоре за себе да су „светосавци“, а не труде се да живе као православни хришћани. Мисле да је довољно говорити и знати о животу Светога Саве да би неко био „светосавац“. Заборављају да је свети Сава  читавог свог живота следио само Христа и Његово Јеванђеље. Занемарују  чињеницу да је Растко Немањић оставио све да би кренуо за Христом. Не схватају да је Светосавље у ствари истинско слављење јединога Бога. Данас више него икад је потребно да ми који смо у имиграцији поведемо рачуна о томе кога наша деца следе и ко им је узор у животу. Ако им узор није Христос, онда ће бити далеко и од Светога Саве и од својих предака.„

Уследио је трократни опход око светога храма и резање славског колача. После тога се прешло у црквену салу која је била премала да прими све који су дошли. Додавали су се столови где год се могло не би ли се што више људи сместило. Седело се чак и напољу около сале.

Госте је у име Црквене oпштине поздравио потпредседник Црквеног одбора г. Владо Бубало. Затим су се гостима обратили домаћини овогодишње славе браћа Велибор и Далибор Даниловић. Прво се присутнима на српском језику обратио г. Велибор Даниловић рекавши:

„Оче Саша, ђаконе Желимире, драга браћо и сестре, помаже Бог!
Мој брат и ја имамо посебну част да ове године будемо домаћини за Светога Саву; светитеља коме је ова црква посвећена. Морамо признати да смо одувек желели да будемо домаћини црквене славе, па нам се та жеља ове године и остварила. Искористићу ову прилику да вас све подсетим да ми који смо се овде родили за другу цркву осим ове не знамо. Читавог живота од својих родитеља слушамо приче о црквама где су се они родили, крстили и одрастали, али увек када неко помене реч "црква" прва ствар која је у нашој глави је ова овде црква Светога Саве на Еланори. Уколико се ми не будемо старали о овом светом месту, ни наша деца се неће старати о томе. У протеклих неколико година је урађено јако пуно на овом имању, и тако треба и да се настави. Зато да би наставили традицију грађења и зидања, и да би узидали себе и своју децу у ову светињу, као домаћини славе и као породица Даниловић смо се договорили да приложимо материјал за комплетно осветљење црквеног имања. Ово је наш начин да се одужимо цркви при којој смо се родили, у којој смо се крстили, венчали, своју децу крстили, и у којој нам се деца уче српској вери и српској традицији. Наравно, не брини тата,  нећемо заборавити ни цркву Успења Пресвете Богородице у Чајничу у Републици Српској.
Желимо вам свима који сте данас дошли да се лепо проведете. Хвала вам што сте дошли да увеличате нашу црквену славу.“

Затим се присутним обратио Далибор Даниловић на енглеском језику:

„Father Sasha, Deacon Zhelimir, dear brothers and sisters!  God is with us!

It is with great honour that my brother and I are the hosts (or domachini) of today's slava, in honour of St Sava, the patron saint of our church.

We must say that we have always wished for this great honour to be bestowed upon us, and we are delighted that this has taken place on this day.

I take this opportunity to remind you all that we who were born here in Australia know only this church at which we gather.  Our whole lives we have listened to stories from our parents of the churches where they were born, where they were baptised, where they grew up.  However, at every mention of the word "church" the first thought that came to our minds was this church of St Sava here in Elanora.  Dear brothers and sisters, and dear Serbian youth, if we do not care for this holy place at which we stand today, our children will not care for it when they become men and women. 

Over the last few years, much has been done at our church of St Sava and this great work needs to continue. As a result, so as to continue this tradition of building and nurturing, and in the hope that we attach ourselves and our families to this holy place, we the Danilovic family and hosts of today's slava have decided to donate the required materials for the complete lighting of our church grounds.

This is our way of saying thank-you to the church at which we were born, where we were baptised, and married, in which our children were also baptised and in which our children learn about their Serbian Orthodox faith and traditions.

Having said that, as faithful Serbians who will never forget our Otadzbina, we will never forget from where we hail from, so dad, we will never forget our church of the Bogorodica in Cajnice in Republika Srpska.

We hope that all of you here today will enjoy our Serbian hospitality.

Thank you for making our church slava such a joyous event.“

У наставку се отац Саша захвалио домаћинима на дарежљивости, најавивши учитељицу Оливеру Богићевић која је са ђацима спремила пригодне рецитације. Једна велика песма коју је шест дечака и девочица рецитовало наизменично је било посвећено њиховима вршњацима који одрасталу у српским енклавама на Косову и Метохији. То је измамло одушевљење код присутних а многи су и заплакали. Деца су такође отпевала и химну Свeтом Сави.

Уследили су наступи фолклорних група које су одушевиле све присутне. Врхунац одушевљење је наступио када је виолиниста Владимир Шапкин извео неколико лепих композиција за све присутне, укључујући и пар веома препознатљивих српских ствари на виолини.

Наставило се до касно тога дана уз народно весеље, добру храну и музику. За домаћина идуће храмовне славе се прихватио Зоран Голић са својом породицом.