Од свих Православних народа, познато је да је СЛАВА Хришћански обред једино код нас Срба. А слави се како ко може, у различитим условима. Исто је познато да су наши Срби у ратиним условима присећали се своје Славе, па макар и у рову били, скинули би капу са главе, узнели молитве Господу, а ако је било свеће припалили је, тако да су мирне душе наставили даљу борбу.
Тако је било и за време Другог светског рата, а касније у логорима наши Срби не само да су се сећали своје Славе, већ и Славе свога Краља, и својих војсковођа. И тако су овде четници и заробљеници половином децембра, скромно у својима могућностима, спремили колач, жито и воштаницу и помолили се Господу, светом Андреји Првозваном, светом Николи, како за своје здравље, тако и за Дом Карађорђевића, и потомке Ђенерала Михајловића.
Ту традицију су Срби донели и на овај континенат. Сећам се овде покојних Богдановића, Видаковића, Миленковића, Ивковића.......окупили би се код сале, више пута и без свештеника, помолили се Богу како су знали и умели. А пре двадесетак година тај посао су преузеле сестре. За св. Андреја, колач, жито и свећу је спремала сада пок. Јована Стојановић, а касније је то наставила њена ћерка Драгослава Стојановић Вилиамс. Сестра Милица Томашевић је прихватила да спрема за св. Николу, иначе славу Ђ. Михајловића. Ипак су боља времена, и више од десетак година дође нам и свештеник, тако да имамо и Литургију, и заједничку трпезу љубави, и више народа на окупу.
Тако смо и ове године, 12. децембра славили. Свету Литургију су служили Архимадрит о. Лазар и млади свештеник о. Михајло Валој. Како се налазимо у посту, нас неколико се и причестило. Собзиром да смо ми малобројна заједница, ипаки се окупило око 30, а могло је и више.
Иначе о.Михајло је Србин из Румуније и овде је дошао у петој години. Наравно говори Енглески и Српски, и како рече, ако би дошао овде желео би да окупи што више Православног народа, поготову омладине. Млад је и амбициозан, а ми старији би само требли да му помогнемо у раду на њиви Господњој.
Невенка Ашковић
У Водонги, 17 децембра, 2009
Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве, у сарадњи са Министарством вера Републике Србије, у знак сећања на Патријарха српског Павла и дане његовог величанственог испраћаја, штампала је фото-албум Из смрти у живот. Као мало уздарје Цркве свом верном народу и свима који су у личности Патријарха Павла препознали лучоношу Васкрсења Христовог или су, као људи од вере, односно људи добре воље, спремни да прихвате његову кратку, али мудру поруку Будимо људи! - Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве је на дан четрдесетодневног помена присутнима у храму Светог Саве поклонила по један примерак овог фото-албума.
