Налаже се свим свештеницима било у суботу, 4. октобра, или пак у недељу 5. октобра да се у свим подручним Нам храмовима у Аустралији и Новом Зеланду служи помен за покој његове племените и много напаћене душе и да се молимо Господу да нам Он опрости све невоље и тешкоће које је покојни Епископ +Петар доживео овде од руку својих сарадника и пастве. А у самом манастирском храму Св. Сава у Холу где је похрањен, у суботу 4. октобра, Његово Преосвештенство Епископ Николај уз саслужење локалних свештеника и учешће учесника дечјег летовалишта, Нашим благословом, служиће упокојену литургију и парастос Епископу Петру, који уз свој благоверни народ је назаслужнији за изградњу манастира и дечјег летовалишта.

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски и

Администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије новограчаничке

Петар Банкеровић, рођен од оца Илије и мајке Босиљке, 22. августа 1925. у Сплиту, где му је отац био на служби као жандармеријски пуковник. Отац му се родио у Врању, од оца Милана и Милке (рођене Рогић, потомка војводе Петра Добрњца). Основну школу и 8 разреда гимназије је похађао у Новом Саду, Цетињу и Београду.

У манастир Јошаницу код Јагодине је ступио 1951. године, да би нешто касније, још увек као искушеник, прешао у манастир Горњак. Расофорни монах је постао у Виским Дечанима 23. новембра 1953. На Цвети 1954. је рукоположен у чин јерођакона од епископа Владимира (Рајића) у храму Св. великомученика Георгија у Призрену. У чин јеромонаха је од истог епископа рукоположен 17. октобра, 1954. године, у цркви Свете Тројице у Београду.

Децембра 1955. године он долази у Париз, где похађа Духовни институт Св. Сергија. У Америку одлази августа 1957. године. На Духовној академији Св. Владимира у Њујорку студира теологију од 1958. до 1961. Годину дана проводи у мисији Руске цркве на острву Св. Павла на Аљасци, а затим ступа у службу Српске православне епархије за Америку и Канаду, где га затиче и несрећна подела у Српској цркви.
Служио је на многим парохијама. Најпре је био парох у Гери, Индијана, где је остао око 7 година, а потом бива поставьен за пароха у Окланду, Калифорнија. Годину дана након тога одлази у Јапан, где је око 6 месеци служио у Јапанској православној цркви, после чега одлази у Лебанон, Пенсилванија, где је служио следећих 7 година.

На Светој архијерејској литургији, приликом прославе 50-годишњице цркве Св. Саве у Гери, произведен је у чин игумана новембра 1964. године. Од стране Епископа Слободне српске цркве, Иринеја, 1968. произведен је у чин архимандрита. Велику пажњу је посвећивао образовању и црквеној штампи, увиђајући њихову моћ и утицај на народ и омладину. Изабран је за епископа и хиротонисан 5. новембра, 1977. године, од стране епископа Иринеја и Димитрија, Слободне српске цркве и митрополита Украјинске цркве Григорија.

У Аустралију је стигао 19. новембра исте године, као викарни епископ блаженоупокојеног епископа Димитрија, по чијој смрти га је шести црквенонародни сабор Слободне српске православне цркве изабрао за Епископа аустралијско-новозеландског.

Епископ Петар је наставио путем свог претходника, проширујући рад у епархији и додајући нове успехе. Био је главна покретачка снага приликом куповине имања за манастир Св. Саве 1981. године, а посебно током изградње његове цркве. За узор манастирске цркве у Холу, епископ Петар је изабрао цркву манастира Каленић, као и место на коме ће се она зидати. Имао је иницијативу у окупљању српске деце око Српске цркве кроз летовалишта и кампове, као и у подизању Спомен Крста српским новомученицима из Другог светског рата.

Његов плодан рад прекинула је болест са којом се храбро борио до краја. Преминуо је у Канбери 4. октобра, 1988. године, након дуге и тешке, неизлечиве болести, хроничне леукемије.

прот. став. Србољуб Милетић